Дело

420 Д Е ЈрО

Што се висине ажије тиче, кад је она Beh ту, међународни биланс добија св оју важност: он на висину ажије утиче. Ако је попожан, ажија ће бити мања; ако је неповољан или пасиван, ажија he бити већа. Како у земљама, као што је Србија, где је валута нездрава, т. ј. где је лош новац и папир истискао све злато из саобраћаја, злато нотребно за измирење давања на странн може доћи једино иутем увоза са стране (т. ј. путем извоза еспапа, али не само еспапа но и путем сваковрсних осталих потраживања са страпе), то је са свим природно да ће ажија бити мања кад тим путем дође више злата у земљу, а већа кад тим путем дође мање злата. Отуда је и у нас ажија релативно најмањапод јесен, а највећа у пролеће. Отуда и појав да једна иста колпчина банкнота не даје исту ажију, и да већа ажија може бити при аасолутно мањој количини банкнота. Кад је кпр. наш међународни биланс у 1891. години био новољнији он је могао поднети, под јесен, и преко 29 000.000 динара банкнота, па ипак ажију да држи на висини од 0‘46 — 0 88, т. ј. испод 4 5°/0, док нпр. неповољнији међународни биланс у 1894. и 1895. години није могао, у исто доба године, поднети ни 25.000.000 динара, а да ажију не попне на 2'40 динара, т.ј па 12рј0 у средњу руку! Кад, међу тим, прегледамо редом године 1887 1895, ми ћемо видети стално растење ажије уз стално увећавање банкнота: од 3°|о у 1887. години до 16°/0 и 17°|0 у 1895.. и од 9.953.000 динара банкнота у 1887. до 25.000.000 динара у 1895 годипи. При овом разматрању не треба још ни ово губитп из вида: свака државна позајмица са стране, у злату, дејствује у време кад се Фактнчки изврпш, т. ј кад се новац прима, као повећан извоз, т. ј. као поправка или бољптак међународнога биланса у том тренутку. За то се при испитпвању узрока висинн или низини ажије у даном времену, нарочито у нас, мора и овај моменат узимати у рачун. Са свим je природно, и једва да вреди и иомињати, да те и такве позајмице и зајмови аосле дејствују стално у обрнутом иравцу. Паправљањем или побољшањем нашег међународног биланца, ми можемо, дакле, утицати на висину, односно спуштање ажије, али за њено нестајање не можемо тпм путом нпшга учинити: ма какав нам међународнп билапс био, она ће