Дело

0 МЕЂУНАРОДННМ ТЕЧАЈПМА МЕНИЧНИМ 421 трајаги све дотле, докле трају овакви, као што су садашњи, наши валутни ооношаји. Остављамо за другу ирилику да у Делу проговоримо засобно и нарочито о нашем међународном билансу, и о средствима за његово побољшање колико јо оно у нашој руци и моћи, а овде нека нам је допуштено да још реч две проговоримо о штети коју иоједини грађани и редови грађана од ажије трае и сносе поред онога што се у самој расправи Шраутовој може читати. Прва последица ажије јесте, да сви еспаии који са стране долазе иоскуие. Свп који имају потребу у њима, купујући их, штетују за онолико колика је ажија, а често и више, jep трговац увозник желећи да пренесе ажнју на купца, срачунава је и већу не знајући колика ће она бити кад њему злато затреба и несигуран будући да ће дотле прометнути сав еспап. Ту долазе, дакле, и сељаци, и занатлије, и сви који имају сталну зараду: плату, пенсију, надницу. Трговци увозници са несигурности коју горе поменусмо и с разлога што ажијадејствује као успор промету еспапа, дакле увозу, немају никаква интереса у одржавању ажије, јер она и њих може да оштети. Сељаци и занатлије, који своје производе само у земљи продају, тек иосле гшеснога времена могу повишавањем цена сво јих производа бар један део штете, ако не сву, да накнаде, јер изравнавање цена домаћих производа према повећанпм ценама страних еспапа не наступа, одмах: нарочито сељак тек после некога времена оиази, да 12 динара за 100 кила шенице које му плати трговац извозник не представљају више ону вредност коју су имали пређе: за њих он' сад добије мање странога еспапа који му треба, нпр. соли, него пређе. И тек тада он почне премишљати и трудити се да и он своју пшеницу скуиље продаје. Да то у нас, при нашим саобраћајним и пијачним одношајима, иде тешко, лако ће се разумети, Они који имају сталну зараду не могу штету од ажије ни на кога да пренесу: они је сносе и одмах у скупљим ценама еспапа који са стране долазе и после у поскупелим производима саме своје земље. Од овога, у нас, чине једини срећни изузетак чиновници Народне Банке с државним комесаром на челу, јер они плату примају у злату које Народна Банка купује на пијаци за своје