Дело

сребрне новчанице. Једини, пак, редови грађана који имају интереса дт се ажија у нас одржава, јесу мењачу.\ и наши извозници, без разлике, били они индустријалци или трговци са такозваним земаљским производима (житом, стоком, шљивама, кожама и т. д.), који, ако су још и акционари Народне Банке, имају двоструки интерес. Тај интерес њихов плаћају, који више који мање, сви други редови грађана, а то је скоро цела земља. * * * Нека нам је допуштено да, сад, завршимо ова посматрања и разлагања овим лепим и истинитим речима већ наведенога писца Теодора Херцке : «На крају да кажемо неколико речи о често употребљаваној Фрази, да се не мсже златна валута вештачки увести, да једна земља мора на вишем ступњу економског развитка бити па да до златне валуте дође, и да тада она сама од себе долази. Све је то у извесном смислу истина, само се мора при том наведеним речима у свему нрави зналај дати. „Валута једне земље, у колико се под тим разуме избор метала који има да служи као мера вредносги, не може ни у ком случају сама од себе постати, јер то одређује закон, и ма како била велика економска напредност земље она не може изменити закон док то законодавна власт не учини. Докле законодавство на томе стоји, да је сребро легално средство за плаћања, не може нико који je законима такве земље потчињен плаћати у злату, а док тога не буде не може се злато за унутрашња плаћања ни добити. Дакле начелно утврђивање валуте једне земље ствар је у сваком случају не природнога развитка већ законодавства. «Да је онда, кад је ова претпоставка испуњена, Фактично утврђење валуте. т. ј. Фактичко оптицање злата у земљи, ствар искључно природног економског развитка, такође је, у главноме, неистинито. Могућно је да онда наступи оптицање злата само од себе, али само под предпоставком да других циркулационих средстава нема одвише, односно да је та средства ако су већ ту била природни развитак саобраћајних потреба апсорбовао и на послетку надјачао. Савезне североамеричке државе дају пример за то, како је поред ранијега сувишка напира злато ипак у саобраћај ушло, ма да законо-