Дело

Свијет је овај радост и љубав и cpeha, И жалост и туга А ти, душо, узе Кад дијежасмо свијет само радост, срећу, А ја узех иомен и тугу и сузе. Но ти буди срећна, к’о ја што сам миран Јер мој јад бескрајни, моја туга бледа Језеро је тихо, у ком слика твоја K’o божанско небо вјечно се огледа... П. Гледам у вртићу како цв’јеће жути, Како пада с липе, са гранчица њени’ ; Свуд блеђаним лисјем посути су пути, Тек зимзелен цигли радосно зелени. Тако у мом срцу, гдје радосна нада Прецвала је давно и расула цв’јеће, Стоји љубав моја весела и млада Шго ни једна јесен убити је неће. Ш. У љубави твојој и у срцу твоме Рај и небо чисто видио сам л’јепо, И ја пјевах страсно милом рају томе II љубљах га силно и вјеровах сл’јепо.