Дело

432 Д Е Л О Другога дана сусретнем се опет с њим. Бпо је блеђи но обично. Видело се, да је прошли догађај оставно доста видљив траг. Ишли смо заједно и за неко време нисмо ни речи проговорили. Најзад, погледавши ме некако чудно, поче опет обичан разговор са већ навикнутом веселошћу. — Како сте спавали ? — Врло добро, одговорих. Он ућута. Баш паде добра мисао за даљи разговор. Одмах га за тим упитам, загледавши му се добро у очи : — А ви ? — Необично добро ; тако добро, да се не сећам да сам тако икад спавао, одговори веселим гласом ; одврати од мене поглед, па се насмеја, али то беше чудан, необичан смех. — Да, тако добро, тако слатко ! продужи. Па одједном као да се трже, одмахну руком преко чела, и онпм истим гласом рече : — Одавно нисам био тако расиоложен као данас. Опет ућута. Дођосмо до места где смо се обично растаали. Пружи иу руку и рече : — Можеге ли доћи после подне к мени ? Нећу да радим. — Врло радо, одговорих — Е, чекаћу вас. Руковасмо се и одосмо сваки на своју страну Нисам прешао ни десет корачаја а окренем се. Павле је ишао споро, опет више сагнувши главу но обично. Поред њега пролазио је свет, и мушки и женски, али он на њих нпје ни ocBpiao главе. Изгледа, као да је заронио у једну мисао, те га она тако силно обузела као да је само њоме живео. Чудновато ! Ова љу^ска нрирода која је сада тако мирна, у извесном часу постаје днвља и страшна. Сетим се ггрошле ноћи и гледајући га сада, једпа велика загонетка о том животу је у мојој свести. Какав је то жнвот, каква је то при рода ! Колимо сам чптао романа живота, где сам у појединим догађајима сретао најчудније природе, опет све то беше мање загонетније, мање чудноватије од ове ирироде. Ко би могао објаснпти ту мрежу најразличитијнх осећаја, која покрива ту душу ? Изгледа нико, или једино време могло бп то изнетн на светлост.