Дело

436 Д Е Д 0 ужасан, страшан урлик, тако страшан, да сам сав задрхтао. Брзо отворпх врата и улетпх унутра. На поду онесвешћен, блед као мртвац, лежао је Павле. У његовим рукама грчевито је стегнута човечја лубања. И њене вилице беху мало отворене, да се могао између њих прст метнути. Подигох га и спустих на постељу онако онесвешћена, али му из руку нисам могао ишчупати лубању, као да је била прнрасла за његове дланове. Тако је трајало неколико минута док је сам Павле из руку не нспусти, и тада се вилице њене спојише, али прво шкљоцнуше тако чудно, да ми је језа прошла кроз тело. Павле лежаше читав четврт сата у таквом стању, и онда иоче полако очи да отвара и подиже се. И прва слаба, једва чујна реч, која је пала са његових усница, беше : — Где је ? — Ко ? запитах га. — Па она .. Па одједном загледа ме добро у очи. Дохватн нолако моје руке и усправи се. Мртвачко бледило још је било на његову лицу. Кад устадз, пређе преко целе собе погледима и заустави их на сто, на коме лежаше лубања, угледа је и сав се затресе, као да га пробија хладна језа. — Метни је у кутију, тамо... и показа ми дрвену кутију између књига. Оставих је. Он ћуташе нско време као да је хтео да скупи своје разбацане мисли. Али није могао. За тим брзо устаде с постеље и седе на столицу, тако да је оштро упро погледе у собни угао, где је био паук. У очима му се полако враћала живост и жар. Зенице му се почеше да шире и засветлише страшним, днвљим погледом, Почеше да му се грче уснице. Загледа се још оштрије у онај простор собњег угла, па одједном баци руке у своју разбарушену косу, рикну бесомучно и поново се стропошта на под. Кад сам га подигао, пена му је излазила науста... Од то доба, ма да је сунчана светлост и даље обасјавала пространи свег, његов је ум почивао у крилу мрака. ЈКив. Д. Ј1авсЛовић