Дело

СГАРИ ТРАЧАНИ 489 УП. в. Кад је бнла ова јерменска сеоба, нпшта није познато, јер ју је заклонида много интенспвннја сеоба кимериских и сачкпх нлемена. За Јерменима се упути друго малоазкско илеме индојевр. порекла, нотискујући ux иред собом, — Фрижани. Онп се ленезасто раширише у ругозападном делу М Азцје у поречиии реке Сангарија, некн одоше ћа на Крету и у Јеладу. II у новом завичају нродужнше Фрижани, као пре на Струмн и Марици, бавнти се о стоци, радити земл>у п чуваги онај оргиастички култ природе. Фрижанских је племена заостало и на трачкомаћедонском земљишту и после, пошто им се главна маса одселила у Азијзг. Ове Фрижанске метанасте сматраху доципје Грци да су у Јевроиу дошлн пз М. Азије, из тројанских сграна, јер су говорпли да су Теукри (стари становници Троје) иредузимали освајачке походе до Вардара (^A^cos) u Саламврије (Peneus). У новнје време неки лингвисте мисле да су Фрижани по језику сродници језицима источнојевропске групе (словенскобалтиским u илирско-трачким). Тако мисли и Томашек.1) Тако би према овој поставци Фрижани заузнмали сав простор од Хема (Балкана) до мора. Овакав нам расноред племена у источној половини Балканскога полуострва може објаснити, зашго се у нредисториским сеобама Јелини не упутише преко Хелеспонта пут М. Азије, него се разлише по пелашким и лелешким земљама, држећи се Јадранскога мора^ Из онога ће, дакле, бити времена, док још Грци н Фрижани беху суседн, грчки облпк нмена Фрбуес; п заЈ'едничке речи као vanakt — ’краљ\ На целом Хелеспонтском приморју, западно од Фрижана, што живљаху у поречини Сангарија, находимо Мисе све до р. Каика (Caicus). Они су близак род Фрижанима. Према распореду племена у М. Азији лако се може известн, да су Миси „аријергарда“ Фрижанске народносги, иоследњи делови њени, што пребродише узину морску да се населе у М. Азији. II једни су и други били, према Омпрову причању, тројански савезници. Омир знаше u за Muce, што живљаху у суседству понтиских номада на трачкоме северу : то ће бити свакако заостали деловп мисиског племена у ирадомовпни — јевропској, у балканским крајевпма. Још су у римско доба жнвеле растурено Moesae gentes. Тројанцп се у Омирово доба прозваше ТеОхрос, али они, као што пзгледа, нису сроднп с Мисима и Фрижанима ; пре ће онп бпги како аборигенско малоазиско племе, којег после неста у новодошлим племенима. Певачп из Омирова времена опевају догађаје п стање стварп свога доба, ну топограФСка је номенклатура у тројанској земљи мисиска, те ће бити но свој прилици да су Миси доста рано колоннсовалн ове земље и одржали се до јелинског доба. У историско време живе у равницама на доњем Дунаву Скити u трачки Гетп. У врло давнашњој епоси народнога и језиковног развитка живела су ту на доњем Дунаву и у црноморској области стенној још нераздељена номадска племена ариска. Овде је најудесннје место за ') Види напомене 0. Шрадера у шестом издаљу V. Н е k n: Kulturpflanzen und Hausthiere (Berlin, 1894.) стр. 531.—534.