Дело

440 д е л о гајење коња ; бпће да је у тим крајсвима први нут одјекивао чисти и богато развијени ариски прајезик, из којег сродна племена уоколо узајимаху нмена за нородичнн u пастирски живот. Из њега су узела трачка нлемена имена за степне домаће животиње. Одатле су се кренула ариска племена у туђе крајеве ка југоистоку, да освајају земљу по земљу у Азијн. тако да ux у нраскозорју историје нађемо насељене у поречшш Ннда и на пранској впсији, међу нноплеменим и инојезичним народпма дравпдским п кушитским. Остатака од овпх насељеника нахо димо дуж свега ц])номорско]'а ириморја. Ну док се ариска племена далеко удаљшпе од своје прадомовине, заосташе им многобројни сродници у Јевропп, на своме старом месту, да се после. кад се намноже, поступно рашире на све стране око прадомовпне. Љихове се сеобе ни из далека не могу иоредптл с арнским сеобама. Прадомовнна је трачке народности у карпатском планинском масиву. Језгру трачкога варварског света находимо у целом старом веку у овом планинском венцу (corona montium). Сва трачка племена спајаше у ]’едну целпну пстп језпк, чпј је генетпчкп блиски рођак u језик Фрижанскомисиских нлемена, а нешто даљп јерменски језик. Мирно, полако се развијајући према погодбама мочарног и баровитог земљишта своје домовине, живљаху чланови велике словенскобалтиске егнолошке u лпнгвистичке породице као северни суседн и даљи рођаци трачких племена. На средљем Дунаву, западно од Трачана, у га нрва времена, која скрива ненробојна тама, живљаху Илнри, чиј ^е ]език бно самосталнији, и ако је доста сродан трачком, а који псто тако беше члан псточнојевропске гране језика. Плири су преци данашњпх Арбанаса, у чијем језику пође за руком ученим људима пронаћи и много остатака пз индојевронскога наслеђа, нремда је старину покрио нов слој туђинска, те због тога дуго времена нпсу знали, куда да ставе арбанашки језик. Кад у тој старој домовшш иоста тесно Трачанпма, сгаше се спуштати с Карлата у равнице око доњега Дунава. На иуту им свакако стајаху миспскоФрижанска племена, најблпжп им сродницн по језику (— п Крвп). Опп их или иокорише или иотискоше лево и десно или сасвим распршташе. Кад су дошлп у родне земље око Дунава п пспод Балкана, није им се свидело да се прихвате обрађивања земље, јер, обикли на пастирски живот ариских племена, заузеше иланинско u брдовито земљиште п у новом завичају на југу од Дунава, где им је бнло згодно чувати стоку и држати у покорностн н експлоатисаги мисискоФрпжанска племена, која се још не одселише у Азију. Само се онда стуштаху у долине већих река као маричку и сгрумску, ако им је у планинама бнло мало места. Не ће имати нрава онн научници, држи Томашек, што мисле да су трачка илемена, доцније потиснута из долина у иланине наЈездом других илемена (G-iseke), Трачани су, од кад се за њих зна у истоЈшји, увек бпли господари политичке ситуацнје, као што се ио њнма и сва земља зове „Трачка*. МисискоФрижанска племена бпла су без и