Дело

442 Д Е Л 0 I. Пеонско-дарданска груна племена. Стари нису зналп бог зна шта о пореклу Пеона (Ilaćovc;). У свези су према мнтскнм предањима с „пелашкнм“ илеменом, Алмонима ("АХроЈтсе?), који живљаху у данашњо) брдовитој земљи Могленској (Мтгленској)—између Македоније u Пелагонпје (знатна места : "Ортјца, Еиохо^ ц *АфаХо?). Друга их генеалогпја доводи у свезу с Еголцима и Еолидима, маћедонским рођацпма по крви. Још има и других мншљења: да су „архегети“ (ap/rppsiaO, т. ј. народ за себе или да су сродницп Тројанцима и Фрн жанима. Пеони се у Плијадн спомнњу као тројански савезницн, а њихове кнежевске куће да су везане родбннским везама. Грци узимаху иесме својих рапсода као истпну п испредаху, да онај савез народа код Илпјона иоста освојачкпм путем, као да не може послужити као згодно објашњење сам положај Троје између малоазиских и балканских покрајина а u утицај културе, што се преко Троје преношаше с истока на Балкаиско полуосгрво. Омпрове иесме ништа не зиају о мисиским-тројанским Теукрнма (ТеОхрос), о којима прича Херодот, како су далеко продирали на запад и трачка нлемена потчинили. На јевропском земљишгу нема од њих трагова, а Миси су из Јевроне прешли у Азију. Било овако нли онако, свакако сувремени испитивач не треба да псклања вере ова • ким причама. — Отац Омирова пеонског јунака Астеропа нао је под Тројом, дошав из Амидона на Бардару (irp.&Jev гЕ, ’AiiootovoL; атГ ’A^tou supu peovios) u звао ce Пелегон (П^ХеушУ) Ну Пеони нису подигли Амидон или Абидон (’Apuoiov) Погомци су Пелегонови Нелегонци (IIrjXayove^, IleAa/oves); по етимологији име им'_стоји у свезп с кореном pla ’раширити’. Пелагонци поглавито жнвљаху на реци Еригону, северно од Охрида до Стоба. Све се до средњега века u бугарске владе у Маћедонији данашњи Битољ звао ’HpazAeta Xtyxou или Xtyxrj6xtg. Блнзу Битоља звала се једна равница Пелагонијом (IIeAayovta). Свакако Пелагонци ће бити смешан народ из илирских и трачких а и старијих елемената. Из горње поречине Бардача ("A^tog) доцније потискују сродна племена Пеоне ближе к Јегејском мору, где у приморју живљаху Фрижанска илемена. Најугу, додирурући се Фрижанским племенима, находимо нека пеонска племена, Пеопле и Сирионеоне (IlatoaAat и Ztptoiratovs^', који очуваше иолитичку независносг све до Филипа и Александра. Агријанти или Агрији (’Ayptavi£? или ’Ayptat) блиска су сродна племена с Пеонима : они жпве на доњем току Струме, која но речима Страбоновим тече из Пеонцје (ех natovtag). Дардани (Aapoavot, Aapoavotc;, Aapoavtaxat) жнве на горњем току Бардара и између оба крака Моравина, све док се не састану код Сталаћа — старог трибалског ноља (тi£otov хо Tpt(iaXXtxov). Стари Грци нису ништа знали о њима. Ирви нут сномињу се у време галатске (келтиске) најезде. Агатахрид нз Книда вели, да у Дарданаца беху многи робови, као што илирски Ардијани имаху своје „проснелате“ (тхробтхгХа^). Изглсда