Дело

СТАРИ ТРАЧАНИ 443 да су у љиховој земљн дакле биле две врсте становннштва: старије — покорено и нагнано да служн дошљаке, господаре и освојаче и госнодари п освојачи — млађи слој становништва. Дарданци беху врло ратоборно племе: Маћедонији не даваху мира (Dardani gens seraper infestissima Macedonibns). Помиње ce њихов кнез МенуниЈе (Msvouvcop, Monunius) у време Пголомеја Керауна (280. пре Хр.); о Д))угом се дарданском кнезу M6uXog-y велн да је ратовао с Антигоном. Дарданцп су племе шшрско, као што сведоче лШша и месна имена дарданска (на пр. Ousvosvćg. арбан- wend, множ. ivendena ’situs, posito. domicilium’, OusAAavćc; ’AppcflavTov и т. д.). Томашек нореди име главнога племена дарданскога у сконљанско; околинп Галабра (Галсфрос) с јаиигиским Калабрима (КалаДоос), разлика је код ових имена у тенупс и медији екснлознвној. Име Туната (вои^ато') суседа трачких Меда (Maedi) може се тумачнтп арбанашком речи tnentln-tln ’fracti, rupti, conversi. Ну то може бити илирски облик имена заосталих тинскнх Трачана — Медобитина. — Сила је муке стало Римљане, док не свладаше ово ратоборно племе илирско. Доцније их находимо као мирне u вредне провинцијале, који се баве о стоци, раде земљу, и копају руде. Њихови су рудници у Кратову, Јањеву и Конаонику. Caseus dardanicus (дардански сир) беше на гласу. Плиније особито хвали дарданско злато (;mrum dardanicum). Нз Трајанова времена има новаца дардапских с легендом DARDANICI. Нарочито по))ед жига гајаху конопље и лан. Дарданско је платно било чувено. 0 митолошким представама дарданским ништа није познато; спомиње се у Једноме натпису из Качаника deus andes, ради објашњења треба упоредити арбанашко đnde ‘цвет’ и đnden ’радост, уживање’- У грчких се писаца спомпње народ дардански као врло нечист. Становали су ио трановима —јамама у земљи издубеним, а озго ђубретом иокривеним, као што се и сад таки станови могу видети на доњем Дунаву. Премда беху врло суровп, вољаху Дарданци музику. Иначе су изишле јако на глас међу осталим илирским четама нарочито дарданске чете у доба Диоклецијана. Хрпшћанство, које овај народ поче полако примати, било је око 400. год. већ утврђено а с тим и ово нлеме поромањено, и ако му се име као геограФСки термин одржало све до словенских времена. ()7б- г. провинцијали беже са севера к Солуну, међу њима има бегунаца и из Дарданијо (ех AapSavćag). Биће свакако да су и Дарданцп ушли у склоп нове романске — влашке народностн. Према речима, као шго су на ир. Dardapara и др. у којима је дарданска основа, трачки наставак (—para), може се извести закључак, да су се још илирски Дарданци мешалп с Трачанима. Томашек усваја тумачеље имена Дарданци, које је нредложио Ј. Хан: оно значи’неговаоца крушака, воћара, ратара’, према арбанашком имену ddrdhen ’крушка’ dardhđn ’воћар’, — Aapoavo* је, како се прича у Илијади живео у иланини Иди, још док не беше Илијона. Он је родоначелнпк илемена, из којега је био Енеј. Биће ту у основн спомен о старијем становнишгву тројанском. — Стари су мислили због нстога сгановнпштва, да су тро1‘ански и цлирски становници Дарданци исго