Дело

444 Д Е Л 0 нлсме; алп је ово неосновано, jер има још племсна с тнм истим нмепом, а пнсу, као шго се зна, Плпрп. Нрво су се.одмалоазиских народа, према раннје раширеном мигпљењу, у Јевроиу доселили Венети, за њима Дардаици на Миси и Теукри (-Неони), који заузешо све земље на Балканскоме нолуострву од Адрије до Хелеспонта За то се опда мислило да нису паФлагонски Енеги дошљацп пз Илирије, већ староседеоци у М. Азији, одакле су далеко на занад отишлн јадрански Венети, старо иознато илирско племе II Фриж.анскомисиска група нлемена. Фрижанска се племена спомињу у млађпм грчким нредањима, да су нападала на Епир, а у причама о арганаутима зову се два либурниска острва „бригеидска“ (Bpu^rjISs? vrj6o:). Ту су Бризи с копна подигли храм Артемиди. II у средшш полуострва може се наћи трагова од Брига. Старп ппсци веле да варвари Бризи, који нису ни Јелинн ни Илпри. жпве пзмеђу Охридскога (Lychnitis) језера и Енхелија (^Еууулесос) на горњем току Еригона (Ц. Реке). између Линкеста п Деуриона. У једном се путничком извештају спомиње Bruciđa, Brugiada, Вроуса;. Ио Херодоту Брига је бпло и даље на истоку — у Ематији (Emathia) Кад је Мардоннје ишао на Грчку, прво га нападоше трачки Брпзи (Бриуос трг;:о.£;) а 480. присташе уз Ксеркса БотијеЈЦи, Бризи. Ииерци, Маћедонци н Пе])еби (Воттсесо: у.у.1 Вроуос v.cd Штргр vsA Maxooov£p xat 11еросфо[). Огранака Брига находимо п на северозападу: Страбон спомиње између Анолоније, Керауније п Епидамна и племе Бриге поред осталих племена. То потврђује u Апијан. Што се тпче гласовнога обличја имена Брпга, може се узети да је то исто име, које и „Фрига* (Фрижана), јер је то само стари облик истога имена. Можда је прво име .још из онога доба, док су Грци живели поред Фриж. племена — с оне стране Вардара, а када су још изговарали медпју аспирату bh месго доцније ph: прво bhrug ■— bhriig за тим phriig: Фриу£р. Томашек се домишља да ће ово име значити homines frugi. Маћедонски се Брнзи не разликују од илирских а једни и други биће сродни с азиским Фрижанима. Ирича се како у земљи маћедонских Брига (Ematliia) има Силена: демона што жнве у шумама крај извора. У тим се причама спомиње Мидас, спн Гордпјев п мајке богова, Кибеле, — демон природнога благослова и изобнља u у нољу н на дому. То су све стара Фрижанска веровања, која нису овамо донесена из Азије, као што се мисли. Спомени о Op®ejy биће историчарски додатак. Скаска о Миду није донесена, по причању старих иисаца, пз Азије, у којој је живела Језгра — већи део Фрижанског народа. До сад се обично узимало да су јевропски Бризи, као сродници азнским Фрижанима, дошли из Азије, ну Томашек мисли да нрема напред