Дело

СТАРП ТРАЧАИН 445 истакнутим Факгима о сеобп неках мадоазиских племена нз Јен])Опе треба ствар схватити овако. Фрижанска је народност једно време заузнмала све земље од Хема к југу до мора. Одатле је нод навалом сродних трачких племена са севера главна маса њихова пошла преко Хелеспонта у алофилну Азију, као што ће за њпма поћи и друга племена. Ну она племена на западу беху потпснута инвазијом трачких медобитинских племена у приморје ЕматиЈе н у бреговите иределе око Берма (Bermus), а у доба још док не беху Пеони прешли Аксиј. Из ових пак крајева иолако истискоше неонска н грачка племена заосгале јевропске Бриге на западу од Вардара ћа у Илирију до на Јадранско море п у Теспротску (земљу). Струма је Фрижанска ]>еч. У потоњој Транији има много имена места Фрижанскога порекла. Не може се нп прнближно одредити време, када су прво Пеонцн иа Маћедонци подчиннли себи Бриге око Берма. Можда ће то бити за кимернске сеобе, кад су Бризи нродрли и у Темпејску долину, а по некп ројевн u дубље у Грчку. На истоку находимо поред брижанских нлемсна п едонсна, која живљаху у нриморју од доњег Вардара до ушћа маричкога (Hebrus) Доцније Трачани, Пеонци, па грчке насеобнне нз Халкидике јако су стеснили Едонце, тако да им оста само земља на ушћу Струме и око планнне Пангеја (Pangaeus) чнје злато мамљаше Атињане u Маћедонце. Едонска су племена права Фрижанска, како сведочи оргиастички култ природе. Прво едонско племе, Мигдонце (MujSovsg) находимо на доњем Вардару. Тукидид их зове Едонцпма, као п Страбон — totum pro parte. Мигдонијом се зваше део вардарске равнице при ушћу ове реке и онај куг термиског залива до планине Киса (Kissus). Њој додаваху и долину ’Avosjtous и земљнште око језера Болба (Bolbe). Алн су Пеони врло рано овладали овнм крајевима, те je’Apuomv у Омирово доба пеонскн град. Познати внзантнски историк Јов. Кантакузен назива Мигдонијом земље око Пангеја и Пиериског приморја, где је град Гинекокастрон (сад Awrethis’ar). Сам положај овога племена на термиском залпву тумачи му нме Muyoov£s) од основе циуо —, корен. smucjđ —, упор грч. риуб; (pu/J простор унутра крило. кут.) Имена с оваком основом као да има у Фрнжанском. По аргапаутској причи Мнгдонци су у свези с Фрижанским Бебрицима (P»ebrykes) који живљаху поред Мариандина (Mariauđyni) у водоиађи Хипија и Сангарнја (Hypius, Sangarius). Кнезови се бебрички спомињу у тројанским причама. (По Томашку име Бебрицн јесте редупликација од корен, bhreuJc—: bliruh —, којн ће битн у литав. брукти наваљнвати. нагонити). С Фрижанима су у родбиниским свезама Aoluovsg или АоЛеГ? из кизнчанске покрајине AoAtovtc;, западно од „Мигдонске жупе,“ између Bbyndacus-a и Aesepus а, где су знатна места и градови: -Јхбрјло? и Kt£tтсод. — Фрижанско-едонска су плсмена Грастони или Крестонп (Гра6х6)У££, Kp^axd)VE?)j који воде норекло од нска два хероја Граста. п Крусга (Граи;х6; и Kpou;xog). Ови су други живели у хумовигој плодној