Дело

Д Е Л 0 446 земљи од речнце Галика (внзан. Галихо;, стари Eclieiclorus) до мигдонскога језера Болба. Крестони нису „Пелазги“, нити с њима стоји у вези оно место у Херодота, где им се као суседи спомињу Тирссни (Етрурци), већ је то Кротон у Италпји. KpouSig се звала цела приморска жупа од еноског приморја до Олинта. Истога су порекла и Ситони (2:wv£:;, Euovč;) на полуострву Палену (Pallene). Главна покрајина, у којој жувљаху Едони (’Hocovou беше алувијална земља на доњој Струми и нланинска греда Пангеј —до „Филипи“ Пангеј ' често зову ’Hooov, Edonus mons. Ну едонско земљиште нарочиго сузише трачка племена Бисалти (Bisaltae) и племена око Орбела (Orbelos, Перим пл. и Родопе, а са запада пеонска нлемена што се спуштаху вардарском долпнбм ближе к мору. Под управом својпх домаћих кнезова Едонци се одржаше u у тако ноткушеној земљи све до Филипа. На некпм новцима има легенда: Гехар рабсХеи^ 'Hotovtov, — £(ov, Гета краљ Едонаца). Едонски су рудници били чувени са свог богаства, аисториЈа им се простире до у незапамћена времена. Из њих су Феничани, дошавши са Таса, а иосле Грци вадили рудно благо. Едонаца нестлје после пелононеских ратова, кад се Маћедонија оснажи. Свакако их је прогутало Јелинство. Едонцп су ишли на суседна острва, али не у М. Азију. Едонци имају u друго име; Одонци (’'£2oov£g, "OSoves), које с оним стоји у прегласу (упор. ed\ od- ed\ od) или je у једном и другом имену други корен с јачим ц слабијим обликом (vedJi —: vodh —). — X едонској крајини лежаше „Нисејска жуиа“, колевка Дионисова u оргиастичног култа прпроднога живота. Из едонске је земље бпо родом певач Тамирис. Едонска митолошка предања u 'споменути култ сведоче како је ово нлеме заузимало важно место у историји митова и у култури старога века Од Едонаца су Бисалти попримали сву културу, с тога су држани за најнросвећеније међу Трачанима. Поред Едонаца находимо дрз7го Фрижанско илеме, Одоманте (Odomanti), прве пм суседе и сроднике, који, потиснути од трачких Бисалта, (Јпнта, и Сатра, заузеше земљиште око планине св. Меникија (MenoikeusMonjki) — Boz-dagh-a изнад Сера. Може битп Одоманти су Сирионеонн, тако названн због потчнњености Пеонцима. Стари писци као да су нешто наговештавали о јеврејском пореклу овога племена Фрижанскога, можда за то, шго имаху семитски обичај обрезивања, који су врло лако могли примити од приморских семитско-Феничанских колонија. Име једнога округа у малој Јерменској зове се Одомангнс (Ooopavitc: uo Страбону), а то није случаЈно, пего ће говоритн у ирилог поставци о сеоби фрижанских нлемена далеко на псток — којпма на челу стајаху суплеменици Одоманта. До Едонаца на истоку находимо Бистоне (Bt6x6v£;) од ушћа Месте (Nestos) до Ксантије. Њихову земљу сузише Абдерити. Абдера је, судећи но имену, Феничанска колонија, у коју се иосле клазоменски Грцн досе-