Дело

СТАРИ ТРАЧАИИ 447 лише. Диомед, бистонски краљ (спн Ареја и Кирене), беше велики непријатељ туђинаца, за то их бацаше дивљим кобилама за јело, само ако му падну шака. Ове његове кобиле пасијаху поред реке Косините, а прнвезане су за јасле од туча железним веригама. Оне су растргле Абдера (Abderos). због чега му се љуто осветио Херакле. У овој he причи бнти одсев историје: Трачанп особито неговаху коње. Омир сиомиње Киконе (Kktoves) не само као тројанске савезнике него и као врло ратоборан народ, вичан рату и борби с непријатељима на бојним колима (acp’ ctcttcojv) или пешице. У њих беше доста стоке и свакога блага. Као што иак сведочп баЈка о Марону, сину Ојнопија (Oinopion), унуку Дионисову, у Кикона беше напредно винодеље. К њима је могао доћи култ „пиерискога“ Орл-еја, јер Кикони као и друга л>рижанска племена беху поштоваоци и неговаоци оргиастпч. култа природе. Хипонакс ОрФеја зове Ktxo)v. Доцније впдпмо у киконском крају насељене трачке Саје (Sdio:), којих је по некима било и на острву Самогракији. На овом су се осгрву Фрпжански а доцније и трачки елементи спојили с Феничанскима, који острву дадоше семитско име (Samos = семит. sama 'висок бити, samoi узвишења). Егнички су одношајп на острвима „трачкога* мора н данас неодгонетнута загонетка. У Омировој нричи о ХеФесту спомињу се ua о. Лемну (Lemnos) Ei'vues avSpe^ a^pić^tovoc, за које се час вели да су aut6yj£V£; 6vt£c £v Atjlvo) а оиет час 0paxwv хс yevos ех хђс avxc;c£pav уftq rp/.ov, а нри том се мисли да су ти трачки дошљаци Фриж. племена Спнти илп Бисалти. Иначе је врло тешко одредити: јесу ли Синти Фриж. племе, јер Тукидид пх доводп у свезу с тирсенским Пелазгима, који овамо дођоше нз Атике. Још је више пометње у ове заплетенс етнолошке односе унео онај чувенинатпис из 650 г.: варварски гласовнн карактер овога натппса много личаше на загонетнп етрурски-тирсенски (Tnruša XIX, мисир. династпје у Јегипту), те су неки мнслили да ће битп свезе између ових племена на острвима Јегејског мора и италиских Етрураца, који су, крстарећи Сродоземним морем, могли и овамо донирати. Томашек држи да је умесније тражити кључ овоме натппсу у Фрижгшском и јерменском (упор. облпке zivai, zeronaid, ziazi, eptezio и т. д.). Не зна се, јесу ли Пети (Иасхоо) Фрижанског пли трачкога порекла. Њихове земље беху на истоку Киконима у равници „Дорискос“ u на Марици. — Апсинтијн снадају у она приморска племена, о којима се не зна тачно: јесу ли Фрижанскога или трачкога порекла, али их зову Трачани (брђix£$). Познат им је бно Дионнсов култ. У ову груиу старијих — аутохтонских племена увршћује Томашек п Спре (Sfp£c;), које неки зову „трачким“ народом. Сири сеђаху на реци Еркену (Erkene-su). Изнад њих у иравцу к Бургасу беху настањена друга: племена Нипсеји, Кирмијани п т. д. (Хсфх.хх, Ktpjnavot). Томашек