Дело

448 д к л о мпслп да се према етпмологији имена ови остаци старијег Фрижаиског становништва не могу сматрати као Пеони, као што би хтео ГизекеТачна се граница у опће нзмеђу језпка трачког и Фрижанско-мисиског не може се повући. Омпрове песме знају за Muce (МибоГ), који су стално настањени дуж источне стране Тројаде, а који су бпли тројански савезници. Стари ипсци узимаху, кад су сазналп за Месе (Moesi). у балкансжим странама, да су у овим крајевима остали као Мосбоћ (Moesi), у Азију преко БосФора прешлн u настанили се под нменом Мобос. У новој домовини распршташе Мпгдонце н Бебрике и заузеше земље на Аргантонију (Arganthoums) и око реке н- језера Асканнја (Ascanios) и фрижанског Олимпа, даље водопађу реке Макеста (Macestos), сву Тројаду до Кајика (Caicos) и Теутраннју (Teuthrania'. У Омнровој земљи Тројанској имена су места иоглавито мисиска: јонскоеолскн раисоди опеваху стање свога доба. У УП в. нр. Хр. сиомињу грчки ппсци место Трсог;—Teuxpoi свакако име становницима у тројанској земљи пре Миса. Мисн се као становницн заузетпх земаља одржаше све до времена Јелинисма. II Омиру су познатн и другп Миси (Moesi), који живе иза Трачапа — гајилаца коња, у суседству с iioutuckum „музноцима кобила“. Тек се у римско време нешто впше сазнало о Мисима (Мезима) што заосташе у прадомовини, у близинп Гета. Прво се с њима сукобио С. Scribonius Curio, дарданскн победилац за тнм М. Terentius Уаго Lucullus, иобедплац Беса н Одриса. Доцнији сукоби u борбе бивају све чешће, најпосле Мисе потпуно покори у време Цесара Авгусга ироконсул М. Licinius Crassus. Њихова земља поста рпмска провинцпја (Moesia), и њено се нме доцннје проширило на све земље од Тимока до Црнога Мора, јер Меси беху једно од најмоћнијих илемена у оно доба, када Гети животараху на самом ушћу Дунава, а око Мор ‘ве остаци галатских Скордиска. Овид с похвалом сиомпње проконсула Флака : hic tennit Moesas gentes in pace fideli hic arcu fisos terruit ense Getas. Kao мања месиска илемена сномнњу се на Пеку iPincus) — Pincenses, Jltxyjv6coc) на Тимоку (Tiraacus) — Timacenses, у Moesia superior становаху cives Cotini, на истоку у софиском крају на Биду (Utus) — Utenses — Orcrjv6cot); даље Piarenses, llcapfjvScot, но чијем се нмену зове једно место Appiaria, даље Diraenses — AtpfjvScoc и т. д. Све су ово имена на]>ода по геограФ. положају, за то се нз њих ништа не може ни нзвестп о пореклу њихову. Треба споменуги део мисискога народа, Артакнје (’Артахсос), који живљаху у Балкан. брдима око ГЈловдпна н чуваху своју незавпсност све до Римљана. Били су веома Фанатичнп и сурови. Пменом се њнховим назва цела једна обласг и река Тунџа — TovLo; је одриско пме