Дело

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕИЕШЦЕ Саопштава их и намењује родитељима С Р Е Т Е Н 1. Наш јединац.. Он и она ималн су јединца сина. — Он је наш јединац, њега не сме шпбати ошгар u хладан ветар ! — говорила је чешће мати. И он поста нежна материна маза. — Он је наш јединац, тата му је поручио генералско одело; треба п по хаљинама да се види чији је он син ! — говорио је отац. И снн поста кицош и смешно лицкало. — Он је наш јединац, морамо му пустити мало u на вољу! — говорили су они чешће међу собом. И он је радио што је хтео. — Он је наш јединац и наследиће све наше богаство, не треба да се сувише напреже учећи! — говорили су онет они. И он постаде глупи доколичар. — Он је наш јединац, он не треба да се дружп са сваким! умовали су родитељи. И он поста уображена надутост. — Он је наш јединан, на што не би уживао оно што п ми уживамо! — тако смислише онп. II он постаде ненасит у тежњама за уживањем — Он је наш јединац, не треба га држати неирестано на узди ! — тешили су се родителш при његовим иступима. II он ностаде лакоуман. — Он је наш једннац! — та већ смо знали да н тога мора битп ! налазили су они оправдања кад му нлагише нрве дугове. И он ностаде распикућа.