Дело

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 451 — Он је наш јединац! — Јаднковали су родптељи кад им је окренуо леђа и стрмоглавце срнуо у развратан живот. Повратка више нпје могло бити. — Он је наш јединац ! — запомагали су онн са сломљеним срцем, кад им је стао наносити једну срамоту за другом. Лека му више није било. — Он је био наш јединац! — чупали еу родитељи косе кад је он — одузео себи живот. Тешко њима!... * Он је био њин јединац, па и онет нису умели да га очуваЈ*у. Стога што је био њин јединац нустили су га да пропадне. * * Више вреди умети него имати. Ко не уме васпптавати свој иород није доетојан ни да га ича! С пуним нравом захтева велики Енглез X. Сиенсер као законски услов за удају н женндбу:* исаит из основа о васаитавању. Заиста, велнка мисао — од великог ума! (Према туђем). 2. На силу лагање Мала Јулка чешће је ишла к својој другарици Мици да се играју. Кад се пред вече враћала кући, увек је њена мати била веома љубоиитљива како је и шта је све било у тој другој кући, па је обасипала Јулку питањима. Јулка, које се све друго није ништа тнцало осем игре, није знала да одговори на већи део мајчиних иптања. Али, матпјетада у толико јаче на њу наваљивала да је о свему иотанко известп. Наравно. да се дете онда и нехотице морало присећати и давати одговоре: или како му се тек чини да је било, или п сасвим измишљене. — Jecu ли била у горњој или у доњој соби? — нита мати. — У горњој — одговорц Јулка. — Ту је. без сумње, бнла и Мицина мати ? — Јест. и она j*e ту била. — Како j‘e била обучена ? — Ај, ја Бога ми, мама, нпсам запазила. — Ах, та ваљ’да сн је бар једном погледала! Је ли била на њој цицана хаљина или вунена ? — Чинн ми се вунена. — Ала ти је ово туњаво дете! „Чини ми се“ — зар не знаш поi уздано je ли имала на себи заиста вунену хаљину ? — Јест, јест, еад се сећам; била je вунена. 29*