Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 0 будућности злата и сребра. Поводом извесних питања која се појављују на конгресима бимета* листа, Делоне, нроФесор више рударске школе у Паризу, изнео је у Revue generale des Sciences pures et appliquees (№ 8., 1895. Paris) интересну студцју упоредног распрострањења злата и сребра у кори земаљској, вероватну будућност експлоатације ова два драгоцена метала и економско-социјалне носледице Факата који су у том погледу уочени. Ми ћемо навести најглавније мисли и закљ}шке овога аутора у том правцу. Године 1848. откривена су, као што се зна, богата рудишта злата у КалиФорнијц а за тим у Аустралији. Тај догађај узбунио је, у своје време, цео економски свет. Злато се на једанпут изједначи са најобичнијим металима и шта више Белгија u Холандпја, да би спречилп нагомилавање злата у земљи, одрекле су за тренутак примање злата на државним касама. Од тог доба прошло је скоро 50 година. Бојазан економиста није се пспунила и велики проналазак, за којн се мислило да ће нреокренутн све економске п Финанциске одношаје у свету, ннје нн пз далека имао тако замашних последица. Па против цена је злату у последње време веома јако скочила и развила огромну данашњу производњу злата. Узрок овоме лежи у Једном догађају од капиталне важности: у проналаску неисцрпних сребрннх рудишта, који је учинио те је цена сребру јако снала за последњпх 50 година. Килограм сребра који је 1848. год. коштао 218 дин. и чија је цена шта, више од 1863—68. год. подпгла на 226 дин. од 1893. спала је на 100 динара. Последица тога била је та, да су свн народи ,* обузети паником, гледали да се ослободе Једног метала чија цена у таквим пронорциЈама опада u да увуку злато у своје финанциске операције. То је учинило да је злато постајало све Ј>еђе и ређс, иоред све своје развијеније производње , и шта више у земљама које су покушале да се томе одуп])у дотерало се до јаке кризе. На тај начин данашња продукција злата, иоред све своје