Дело

НАУЧНА ХРОНПКА 455 огромности. ннје у стању да смањи цену овом металу. Да би се пзменило данашње стање ствари у том погледу, бнло би иотребно тако велико богатство златних рудника, како се данас извесно држи за немогућно; али поред свега тога у последње време искрсло је шггање: у колнко за данас нма изгледа да ће се релагивна цена сребра и злата, нрема њиховом геолошком налажењу, мењати у будућноети и ма да се тај однос не може представпги сталним законом он се ипак може предвидети према садашњем нашем знању о распрострањењу злата и сребра у природи. Нокушајмо дакле да створимо себи слпку о релатпвним количинама овпх скупоценпх метала. Пре свега ваља добро уочити да те количнне нису неисцрине. Број златних п сребрних рудишта која постоје на површини земље, као пгго се зна, веома је ограничен а рударско искуство показује да је тако исто п са количинама метала, које се у њима налазе. Тај Факт нарочито иада у очи код злата. У свпма земљама у којима је цивилпзација још од раних времена развијена, рудници злата, за које се извесно зна да су постојали, потпуно су Псцрпени. Ваља додати u то, да се често пута, у рудишта злата рачунају и стене које га садрже у незнатним количинама, тако да ће се нестручњак изненадпти кад прегледа рударске сиискове појединих земаља и у њнма налазак златних рудника колико п осталпх најобичнијих метала н. пр. олова. Алп ако се узме на ум да се кад кад називају рудишгима злата и такве стене које садрже 0*0005°!0 злата, а да међутим рудишта бакра која се екснлоатишу имају најмање 2—3°/0, а рудишта олова 8—HTlo ових метала, онда ће се лако разумети да је количина злата у кори земљиној, норед свега великог броја оваквих рудишта, веома огранпчена. II та ће се количина, у колпко је могућно предвидети, досга брзо исцрпсти. Два су поглавито узрока томе. Један је тако ређи психолошки узрок: експлоататорима је нарочита пажња концентрисана на овај драгоцени метал, за који се улаже сав труд да се што брже исцрпе где се буде н најмања колпчпна нашла; шга више у историји рударства нису ретки примери, да су читаве компаније пропадале експлоатишући малу количину злата која се у руднику налази, а нренебрегавајући знатне количине других недрагоцених метала, чија бк се експлоатација често пута много боље рентирала. Један од лепих примера за то дају нам америчкп рудницп у Farwest-y, у којима се на експлоатацији злата, на коју су се у први мах концесионери ограничавали, веома мно^о изгубило, а на против на експлоатацији сребра, бакра и олова губици су надокнађенн. Други је узрок чисто геолошки Са врло много вероватноће може се мислити да су се, при згушњавању земље пз првобигног Флупдалног у чврсто стање, елементи группсали по густинама, и то тако да су се тешки метали концентрисалп најближе центруму земљпном, а да се земљпна кора састоји из најлакших делова, као шго сусидикати лаких метала (алкални, земноалкални и т. д.). То се потврђује неио-