Дело

Д Е Л 0 456 средним нроматрањем земљине коре и извесним астрономским онажањима која несумњиво доказују, да слојеви земље у колико су ближи центру у толико морају имати већи специФпчну тежину. Вероватно је да се н ове мале колпчине тешких мегала, које се данас находе у кори земаљској и које су нам за данас једине приступачие, налазе у њој услед каквих случајних узрока u под утицајем нзвесних специјалних минерализатора. Према томе и према свему што се данас зна о богатству експлоатпсаних златних рудишта, злато ће се брзо нсцрпсти, ако се са трагањем не буде ншло у вертикалном правцу. Али томе се стављају на супрот за данас још несавладљиве тешкоће. Једна од таквих тешкоћа, оставившп на страну све тешкоће чисто техничке природе, јесте та, што се температура земље неирестано повишава у колико се дубље силази. Та је тешкоћа тако велика, да је она у неким рудцицима једини узрок напуштању рада Тако н. пр. у рудницпма у Compstok-y на 400 мет. температура је 32°, на 500 м. 38°, на 600 мет. 40 5°, на 700 м, 41° п т. д. Узалуд је покушавано да се рудари смењују свака трп сата. да се окна непрекидно заливају хладном водом, да велике количпне леда стоје на расположењу радницима: рудари су иадали од апоплексије и после нечувених напора рад је морао бпти деФинитивно напушген. Држи се за врло вероватно, да би тако исто било и са свима рудницима од 2 км. u из тога се већ види колико је ограничена зона за могућно експлоатисање у земљиној кори. А шта је и та дубпна од 2 км. према земљином нолупречнину?!... У осталом ваља рачунати на то, да још много нре него што би се дошло до те крајње границе од 2 км., троhikobu око коиања п избацпвања матерпјала пт.д. посталп би толико велики, да бп и у доста богатом руднику често пута паралисали добитак. Задржпмо се за часак на начину иојављивања злата у његовпм рудиштима. Злато се ноглавито налази у наносима; ови могу бити старији или млађи. Продирући у дубину, рудар наилази на све старпје п старпје алувпјоне док најзад не иређе од ових на жице ; у самим жицама пак онај део што је најблпжп површини раетуренје итекувећим дубинама пбјављују се праве жпце. Рударско искуство показало је да кад се један нут исцрпе горњи слојеви алувијона, у којима је злато неправплно растурено, нроценат драгоценог металаостаје нрпближно сталан; али се геометрнске дпмензије жице мењају, постајући све мање u мање и у томе лежи узрок што се и најбогатија рудишта злата исцрпу носле неколнко година екснлоатације. Са каквом брзином иде то исцрнљивање најбољи примердају нам КалиФорнија и Аустралија. Тако у КалиФорнији продукција злага била је 1853. год. 336 милиона; 1860. 233 мил.; 1868. 114 мил.; 1880. 91 мил.; 1891. 63 мил. Сличан је случај п са Аустралијом, само што ту бројови не дају тако очигледан доказ. јер су рудишта расејана на огромном иростору земљишта u чим се један центар исцрие одмах се на-