Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 457 лази други: али ако се ограничимо на ма који од таквих рударских центара показало се да се он увек исцрпе у року од 25—30 година. За Аустралију уочен ie и овај нарочити Факт, да количпна злата у алувијонима непрестано оиада наспрам количине која се находи у жицама. Тако 1868. год. злато из алувијона иредстављало 65° 0 целокупне колнчине извађеног злата: 1891. тај је проценат био 33 према 67. Сличан Факт уочен је и за друге светске златне руднике, Најбогатнја данашња златна рудишта јесу рудишта Witwatersrand-a у АФрици. Прона1,ена су 1887. Ту продукција злата непрестано расте. 1888. ови су рудници давали 22 милиона: 1889 36 мил.; 1890. 44 мил.: 1891. 78 мил.: 1892. 129 мил.; 1893. 140 мил.; 1894. 213 мил. и вероватно је да ће 1896 дати циФру од 250—300 милиона; али, према досадашњем искуству са многим богатим рудницима, вероватно је да ће то бити максимум и да ће у року од 25— 30 година п овп за сад најбогатији рудници ући у Фазу нсцрпљења, иошто већ буду дали 7—8 милијарди. Према евему овоме било бн умесно упитати се : какви би бпли геолошки извори злата, на које будући векови могу још рачунати ? Ти извори могу бити од две врсте : ире свега рудншта у до сад још непознатим земљама и друго рудишта које данас познајемо и где би се требала усавршити металуршка техника, како би се п ту успешно могла вршити експлоатација, која се данас не ренгира. Што се тиче прве категорије извора, очевидно је да се на непознага рудншта АФрике, Азије, Јужне Америке, унутрашњости аустралиског конгинента птд. може много наде полагатп u да ће нам колонијална експанзија, која се данас у необичној мери врши, донети у том иогледу необичних пзненађења. С тога се не треба ни мало бојати да ће злато у блиској будућности постати ретко : шта внше могућно је и веровагно је ца Пе количнна овог метала за известан број година знатно и порасти. Али очевидно је н то, да то неће бити неисцрпни н вечиги извори и да ће настунити време — за које некн стручњаци предвпђају време не дуже од 50 годнна — кад ће и тп непознати извори биги експлоатисани и усахнути. Тада ће се рударство морати обратити друго) поменутој врсти извора. у којој можда лежи најоправданија нада за продукцију злата у будућности, н која се састојп у усавршењу металуршке технике, како би ова допустила да се употребе и онн извори, који се данас не могу с усиехом експлоатпсати- 5 ирироди се налазе велнке количине руда, где се злато појављује у таквим једињењима да му се експлоатација не рентира, као што је н. пр. случај у једињењу са арсеном. Кад се наиђе на жице таквнх руда посао се напушта или се експлоатацпја врши ради других метала. Тако исто у огромном броју рудника проценат злата у стени тако је мали, да му се екснлоатација, нрема данашњим средствима, не ренгира: а очевпдно је да и у једном и у другом случају усиех екеплоатације зависи од усавршености техничких средстава и нзвесно је да ће баш границе које је природа ста-