Дело

458 д е л о вила рударима учиниги, да сс прошнре граннце самнх техничких метода, и да ће ове постаЈати толико савршеније у кодико злато буде ређе. То се дешавало и са експлоатацијом других индуст])иских метала, као н. нр. олова, сребра бакра итд., за које раније није било нотребно усавршавати методе. Пог])еба се за то све више и више осећа и нотнуњава у колико се извори јаче исцрнљују. Ако се н тај Факт уочи, онда је нзвесно, да ће време за које ће се злато у земљиној кори исцрпсти, бити прилично дуго, премда се може са сигурношћу закључитн да ће и оно једном настунити. Вратимо се сада другоме од драгоценнх метала — сребру. Начнн његовог појављнвања у природи сасвим je друкчијн а његова реткост много је мања. Сребро се у природн јавља на два начина и то : или у облику самих сребрних руда нли као руда других метала коме је еребро само нратилац. Сребро се никад не нојављује у алувијонима, као што је то случај код злата. И осим тога код сребрних рудишта врло се ретко јавља случај, који је код злата правило, да у почегку побуђује врло велнке чаде па да се у току кратког времена исцрпе. Тако у нзвеснпм рудницима, као н. пр. у Конгсбергу, у дубпни од 6—7000 метара, процентна колпчина сребра иста је као и на површини ; осим тога, и са врло мало изузетака, сва једпњења сребра која се налазе у рудама лако се прерађују помоћу данашњих металуршких метода. Резултат је свега тога тај, да је експлоатисање сребра у једном руднику стално и да никад није изложено оним наглим променама u неочекиваним скоковима као што је случај код злата. Кад се једанпут наиђе на рудиште сребра може се са сигурношћу узети да оно неће тако брзо малаксавати у колико се иде у дубину. Као доказ томе може се навести Факат, док је злата нестало у свпма европским земљама, изузимајући Маџарску, сребро се и данас успешно експлоатпше у веома многим европским рудницима u та бп експлоатацпја још впше порасла да му је цена већа. Има рудника, као шго су н. пр. чески и саксонски, у којима непрекидно траје екенлоатација сребра од 4—5 векова ; у некима од ових достигнута је дубпна до 1000 метара, на чак и у овпм крајњпм дубинама налази се на онако исто велике процентне количине u као на самој иовршнни, u из досадашњег рударског искуства може се поуздано тврдпти : да је време за које ће се сребро исцрпсти још толико далеко. да је бескорисно и мислити на то и да ће се извесно последња жица злата пре исцрпсти но шго се буде u осетила малаксалосг сребрних рудника. Из ириложене таблице (на страни 459.) јасно се види годишња иродукцша злата и сребра као и њихове средње годишње цене једнога килограма. Оно шго иада у очи јесте брзина са којом се развпла годишња продукција сребра и њена надмоћносг над продукцијом злата. Носледица је тога падање цене сребра скоро на иоловину онс. на којој је била од 1841.—50. год., а један од узрока тако нагло развнјене екенлоатације