Дело

нима, те су онн могли од Абесиније кидати нарче по парче. Тако се могло с нокојним негусом Јованом, алп кад јо дошао еноргнчни Мснслик на владу стварп су се, п ако не одмах, бигно нзмениле. Требало му је да уредп своје односе према Италији да би се могао учврстити у својој рођеној земљи где су иоједини вазали — Абесинија је земља још са средљевековним друштвеним системом — хтели своје сеиаратистпчке ннтересе да задовољавају. Тако се нредусретљивошћу с једне и друге стране дошло до готовосги да се знкључи уговор о мнру и пријатељству. 1889. г. у Учијали и закључен је такав уговор. Али с колико су непскреностп образованн Европљани ушли у преговоре са некултурнпм Абеспнцнма. Чл. 17 учијалског уговора, да би олакшао Абесинцима општење са европским силама, обухватио je лшљу његову да Абеспнпју засгупају у динломатским односима с Евроном талијански представннци код страних дворова. Ту су жељу Талијани изврнули у дужност. Ми бисмо то српски реклп не вређајући вшого еуФОнију — подвала. Абесински негус по чл. 17. пстог уговора, како су га Талијани редпговалп морао је једино с одобрењем талијанског миннст. спољ. послова преко талијанских заступника да одржава све дипломатске односе с Европом. Заслугу за овако извртање оригиналног текста абезинског у превод}т на талијански има граФ Антонелп који је водио удзме владе нреговоре. Абесинија бп била дакле иотпуно васална земља талијанска u иризнала бп талијански протекгорат. Кад је негус сазнао за овакву ордпнарну превару, он је протестовао код евронскнх сила и одрекао важност уговору. Од 1891. до данас Абесинија се нахсди на ратној нози према Италији. Генерал Баратијери брао je лаворике на.д неуређеним четама абееинским у — 1893. а 189Г. у зиму u генерал Аримонди. Један велики део Абесиније — област Тигре — у овој борби освојили су Талијани. Али 1894. и 1895. негус се мирно, ћутећн спремао за рат, појпмајући сву озбпљносг његову. Будући хришћанска земља чија се вера највпше нашој православној ириближује, он је нокушао да дође у додир с Русијом, у чему је успео. Заједно с руским стекао је и Француско нрнјатељство. Неколико Француских ОФицира u чиновника налазе се у служби абесинској, и италијанска штампа иодиже тужбу противу Франц. владе да је она пропуштала кроз своје колоније транспорте оружја за Абесинију. Да ли је ово пријатељство руеко-Француско п абесинско само платонско или има реалнијих основа — за сада се само може нагађатп али ништа тврдити. Кад се негус осетио спремним да поведе један такав рат протпву Италије он га је крајем 1895. г. u повео. Амба-Алаџи, за тпм Макала билп су огромни успесп и ако не они, KOje је Herjc желео, тај је дошао изненада сам. Пталија се после капитулације Макале нашла у тешком положају; требало је ратовати алп Финансије талнјанске требају необичну штедљивост u иажњу. Ппак се за рат решило — испраћени су батаљони и читаве регименте u прорачунало се да Баратијери располаже снагом од 35—40.000 људи. А да би војска добила п сиремног војсковођу одређен је бпо најбољи талпјански генерал Балдисера,