Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 469 да заменп Баратијериа. Ну болесно частољубље генерала Баратпјерпа хтело је да пре доласка новог генералисумуса једном иобедом сачува ореол славе своје, која је ночела да бледн п да нолако сасвим пшчезава. Нашега 17-ог Фебруара генерал Баратнјери повео је своју воЈСку u гладну и изнемоглу и босу, тако рећп на кланнцу. Број талијанске војске у нападу на Адуу но разннм извештајима варира од 15—18.000. Она није само побеђена већ унпштена — нешто је заробљено, велпки део пао ie рањен и мртав, а остало што је у жпвоту распрштало се у днвљем бегству. Sauve qui peut! Геранели Албертане и Дабормида пали су на бојноме пољу, Елена рањен је, за Аримонди-а ни до данас се не зна шта је с њнме, једпнп је цео целцат изашао из овога иокоља Баратијери, коме се не може порећи енергпја и брзпна, јер je за 24 сахата бпо на 145 кнлометара далеко од Адуе! Овакав покољ — јер то није пораз — не памти се у колонијалној историји ни једне државе. Несрећа код Адуе одјекнула је по целој Италији; сваког Талпјана. био он Криспнјевац пли не, дубоко је заболео не глас о покољу но осећање немоћп. Евроиски уређену војску туклн су и уннштили неуређенн иолудпвљи Абесинцп! Игалпја ансолутно нсма средстава да покаје срамоту ! Да је Менелик бпо п добар стратег као што је био и добар тактичар Талијани би нзгубпли за неколико дана сву колонпју сем Једпнога града Масуе. Али негус је с оријенталским комодитетом ншао пужјим ходом напред, оставпвши времена да се Талијани ирпберу. Иа ппак је несрећа код Адуе погоднла свој циљ. Криспн, остављен и од нријатеља, морао се поклоннтн и уклонитп иред гневом једне осрамоћене земље. После дуга предомпшљања краљ је—под утнцајем свога сина п савета из Беча п Берлпна — напустио свог љубимца Криспија и поверпо састав кабпнета ђенералу Рпкоти-ју, који је као кавалер уступпо председнпштво Рудини-ју. Рудпни је познат као частан човек, прави џентлмен п противник Криспијеве афрнканске оевајачке полнтпке. II ако његова странка — а он ирппада конзервативној — нема већине у талнјанској комори, ипак је његов програм парламенат стојећипред онако очајном снтуацијом у земљи, примио огромном већином. 7-ог марта маркиз Рудини развио је пред комором свој програм, чије су главне ове две тачке: Италија се одрнче авантуристичге нолитнке освајања у А®рпцп напушта Тигру, област, и не жели протекторство над Абесиннјом. Прпродна је конзеквенца овакве колонијалне нолитике бнла та: да се иочну нреговори с Менелнком о миру. Кредит од 145 милиона дпнара који је одобрен за ратне потребе, кад се исплате дуговн до сада већ почињенн за рат у Абесинијц, редуцирају се на тако малену суму 45—50 милиона динара — да је немогућно и помпшљати озбнљно да се с њоме може ратовати. А Менелик, који је и до сада бно иравн каваљер, биће и у овој прилици, те неће стављати такве понуде. које би част једнога народа забрањнвала да се приме. Тако се ми нн мало нећемо изненадитн ако чујемо да је мпр закључен.