Дело

476 д е л о мелијама било је шест нроба, за Фру Фру пет а седам, што је реткост, за Јованку Орлеанку од Joseph Fabre-a. Отуда човек можс само да се чуди ii да аплодира кад су глумци тако слабо спремљени у стаљу да вам даду једнога вечера у Госибђи с камелијама илузију као да гледате коју од нашнх најчувенијих уметница Оназнли сте, без сумње, из оне горе цитиране листе, чудновату различност жанрова као и то да највећи део нринада Францус.ким комадима. Од четрнаест комада девет су Француски; однос је нешто слабији у целоме ренсртоару: од 608 комада 209 су Фрапцуски. Ко зна, да би били тачни треба лп одбити од оних комада, што се називљу немачким бар двадесет Koje су берлинскп н други писци нозајмили од Француских : Тридесет година или живот једнога карташа, Шоља теја, Монте Кристо. Узалуд сам распитивао, који је од наших комада имао част бити црви преведен Ну слава нрипада Скрибу, којије имао ту ночаст да се првн нредставља у Нар. Позорпшту у Београду — то је била његове Валерија драма у три чина. Готово одмах иосле долазе Уображени болесник, Тврдица п Роман једног сиромашног младиКа. Срби су иреводили свашта и од свакоЈ"аких иисаца — најцрње драме и најлуђе комендије као: ПоноКни анђео, Лоита, Диран и Диран и Звонар цркве ce Павла, комади у којима ми јошуживамо; и дела најзаборављенија: сећа ли се ко ових комада Le manrjeur cle fer, La dame cle Saint-Tropet, Две удовице, u, у пркос Кронштату и Тулону, Јелена или руско сироче? Веома мп је жао г. Сарсеја, али у Београду не знају ништа за Granđillot-a, и ако је иреведен само један комад од Ибзена, бар је Кнегиња Малена стекла нме Метерленку (Maeterlinck). Укус преводплаца довео бп до чудноватих закључака оне Србе, којн не знају Француског језика, а који би хтелп судити о нашој књнжевности и релатпвној вредности нашпх писаца по броју њихових дела, која се налазе у српском репертоару. Један врло уважени нроФесор на Факултету у Београду, бриљантан ученнк са наше Сорбоне, био је задао својпм ученицима као задатак ово : „Међу делима која сге читали, које вам се највише допада и зашто ?“ Један је од њнх одговорно : „Diane de Lijsu, а другп : „Доживљаји четири жене гг једног иаиагаја.и Ова бп почаст извесно ампзирала доброга Александра Диму. Ну по томе рачуну н Скриб би бно са 19 комада црви од наших драматпчара. Лабпш п Сарду били би ту близу, први са 11 а други са 10 комада; Dumanior бп надмашио Ига, Молнар би вредио једва нешто внше од Бушарди-а, а Расин бн са Федром стао уз Оне-а u Љубав и ионос. Исто тако један Француз учинио би еасвим слпчну погрешку, који бп из овпх циФара хтео закључити нешто о срискоме укусу и осећању, Преводиоци, готово сви бивши ђаци са наших Факултета, једпно су одговорни за чудноватп састав репертоара. Жељнп да науче брзо н да добро изуче наш језнк, онн сви у Паризу иосећују ревносно ове трн велике школе за учење језика: јавна предавања, цркве п нозорпшта. Пошто су се вратили својим кућама, а