Дело

480 Д Е Л 0 град - требало је довестп коњанике којн у галоиу растераше светину Бпло је ту разбијених глава, нохапшених људи, гоњених и осуђеннх. lla ипак никада се впше, осим онога нрвог чина, није пграо Рабагас. Што је пајзанимљивнје пз ове приче, н Сарду ће се на сваки начин томе смејати, то је да од како људи памте није бнло маниФестација у београдскоме иозоришту те се с правом може рећи: да је он нрвн u једини ппсац, који је био извиждан у Срба. Да ме не бн сматрадп, бар за тренутак, за рђавога патриоту, изјављујем без околишења: да бих веома жалио ако би се слнчна авангура десила највећем броју наших писаца; ја им нридружујем, uo себи се разуме, писце немачке, маџарске све странце, који нам у осталом у залуд диспутују сваки дан мононол српске позорнице. Разним приликама био сам сведок манпФестацпјама, често врло бурним, које су руководили ђаци протнв каФе-шантана. где се продуцпраху стране „звезде“. Једна од овпх каФана бпла је, док удариш длан о длан, иолупана. Осим српских певача и срп. иесама, нису хтели друге. II како су се у трупи — ово је веома орнђиналан детаљ — која је тако бпла „презрена“, налазиле две Францускиње бојећи се да се рђаво не протумачн смисао манпФестацше, иошто пм је одсвирана Сриска химна, ђаци су захтевали од оркестра Марсељезу u — РУСКУ химну. МаниФестанти беху ногрешилп врага : они су требали да ппшане мало впше но што је глупа песма — у позорпшту, странн репортоар којн нлави. Од сто комада једва би избројалп десет, за које бн се могло рећн да пмаЈу какве вредностн уметничке, поучне или моралне. Не мислим никако да вређам Бнсона кад кажем, да Ш Surprise du divorce, па били они, што је немогућно, још духовитији п веселнји, не износе на јавност ништа од битнога о нашнм карактерима о нашим обичајима. Још мање мпслим да вређам Plouvier-a примећујући, да Mangeur de fer, ма био он у шест чинова а двадесет слнка, нпје још једно ед оннх дела која крију тајну уметности и која би требало да послуже као модел неискуснпм писцима једне нове земље. Занста има дела, која треба преводнти свуда за то, што су на свакоме месту ремек-дела: што су најсавршенијп израз једнога жаира или генија једнога народа, што су лепа. обзпрући се на време и на средпну јер су човечна. А остала ? Она Koja немају других заслуга до што су забављала неколпко часова беспосличаре какве варошн, шго су их насмејала шалама које су у јеку, комади а coq, а Гапе, једва супериорнија од revuesa на крају годпне. Она кваре укус у публпке, одстрањујућн младе писце од непосредне опсервацпје карактера, од личне студије обичаја; она их чак одстрањују од нозорнице, коју из дана у дан све више и више нретрпавају п која у скоро неће имати вшпеместаза ориђпнална дела. То је велика штета, јер писци који пмају лпчних оеобпна, осећања за позоришге, јак таленат иосматрања, не би недостајалп. Пма већ писаца, и о томе ћу говорити, којима се људи од књнге инте ресују, гледајућн пм мало кроз прсте, којн вреде више u којима народ