Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 479 Фпгаро је занима мање од Розпне — он има само духа, она нак сво]у романсу; Базил, ма да изговори силу клевета, готово задобнја њене снмпатије — јер пева Какав љутити посматралац нашао би можда још какав други узрок, што је маса тако милостивна према овоме доброчини •— ту разумем његову окретност, вештину да прими новац пз свачије руке. Петн чпн Госиође с камелијама пружио би нам прилику за еасвим сличну опсервацију. Тако у тренутку кад од Маргарите, која се бори смрћу, иозајмљује њена пријатељица Pridence-a последњпх јој нет златника, светпна се ускомеша. узбуди — да се насмеје. Посматрао сам још кад се смејала у једној патриотскоЈ драми. Кад јеједан стари ратник Турчин, наследни непријатељ Срба, наквашен вином батинао једну сгару Орпкпњу, у самој кући ослободиоца Мплоша, на његову огњишгу. Нстпна да је одмах после неколико тренутака тога Турчина ударило осветничко ђуле u старпца је газила по његовој лешини—ппстаје иублика бурно пљескала. Не треба давати и сувпше важностп овнм мало и дивљачким маниФестацпјама. Код једнога новог народа то можда нпје опаснпје од оне дечје радости по вашарима, кад иолпцајац умире под ударцпма каквога пајаца. За тим ове се оцене дешавају у Београду, пред простим народом престонпце, престонпце која се налази на самој граници, и која је нола источњачка пола европска, а знамо већ чудновате нродукте што нам их даје укрштање двају цивилизација. Сељак којп представља прави срнски народ, сасвим је другојачији. Он би пре дошао у позориште са срцем наивним, које се лако усхићује нлп би се пак показао немилосрдан ирема издајици, као наш гледалац са пете галерпје, или би пак имао душу онога Француског џентлмена. који је у Мадриду, у прошломе столећу, на једној драмској представн од Pavle-a, оборио на земљу ударцем мача глумца, коме је хтео да дода свој мач Франсоа I. Дон Кпжоте је бар само лутке секао сабљом. Пма неколнко година, како су у Београ ду морали да затворе ]еднога сељака, који је појурпо на нозорнпцу са ножем у зубима да нападне штатисте, који беху обученн у турско оделоДа би могли наћи код варошана сличну простосрдачност н слпчну јачину утисака, треба се иослужптп иајжешћом п најтиранскијом од српских страсти — политичком страшћу. Под тим условима г. Сарду може постати подстицачем нередау Београду ањегов Рабагас као повод буни. 28. априла 1882. године десила се у Београду авангура Термидорова. Радпкали. који лнче нашпма толнко колико н rellies опортунистама, беху дошлиу гомнлп у иозориште. Тек што се дпгла завеса, први чин не би ни довршен иоче се разлегати вика п звиждање од оркестра па до дна сале. У Рабагасу беху упозналп Пашпћа! ДеФект нолпције, напредњак, да би доказао гледаоцима да се нису нреварплп, заповеди жандармима, те иовукоше сабље на њнх. Права битка отпоче у партеру и пошго се сала испразнила, бнтка се продужи још очајније нред нозорппггем. Каменнце падаху као