Дело

стој нредстави донео 994 дин. прихода, готово максимум. Народни, срнски комади немају већега усиеха а немачки и маџарски комади нису ннкада билн исте среће као Француски. У осталом, опште је мишљење, да сриска иублика претноставља свима другнм нреводима Француска дела. Изузетак чнне само они комади, који су са песмама; онн, ма од куда бнли, иривлаче увек масу и осигуран им је дуг уснех. Они, који су жпвели међу Србима, изненађују сс овим врло јаким укусом за музику — њихови су пнструменти остали нрнмнтивни, готово варварски, пзвесно, сасвим слични онима, на којима свираху њихови преци, када Св. Тгирнло п Методије нредузеше покршћавање Словена у IX веку. То су гусле, сличне виолама. које у минијатури видите у рукама наших комендијаша — то је незграпна, проста виолина са једном жпцом, којом се прате гуслари кад певају јуначке несме: оне су добро за оне тихе мелодије где се увек понављају пет нота сличних: Гајде, нростије још и трбушатије уњкавије такође. Најпосле иастирска свнрала, жалостан нратилац насгира, коју носи за иојасом као какав ханџар сваки леп момак у селу. На гајдама u свиралама могу да се свирају само сиромашне, просте мелодије, мршаве теме, два такта меланхолична, три наЈвшие, који се понављају без одмора са ретким варцЈацпјама, кола иди аесме, које се свршавају тек онда кад се уморе играчи, кад певачпма нестане даха. Између маџарскога циганина и румунскога лаутара, Србин је остао песпособан да пева боље од детета (? ! прев.). Међутпм он је сањало и иесник и по природи воли музпку која је непсцрпни извор сањарпја. У времену када је грађена жељезница сељацн долажаху у масама у вече око барака да чују, очаранп и неми, кога раднпка са Пијемонта, који иева својим друговпма арије из Норме u Трубадура. Они међутпм нозиваху на њихове светковине тога странца чији језик ни мало не разумеју; он је ту имао ночасно место као некада божански песнпк у омерским палатама и у његову славу празниле су се чаше црнога вина или шљивовице. Они разумеју још мање оне стране наФракане и у кратко одело обучене певачице из каФе*шангана, међу којима има Немица, Мађарица, Влахпња а неки пут и Францускиња; нити будалаштине које oue изговоре свака на своме језику. Па их ипак човек нађе вечерпма пазарнога дана, некада п у друшгву са њиховнм ноном, иомешане са варошкпм бесиослачарима, у салама иуним дпма, иоред каква уздигнута места где се певају нанзменце Menihnontant (!) u Finicula, Tararaboum u Facteur d’ amour. Плаћени лиФерантп српскога позоришта, то су људп од искуства; водилн су великог рачуна о овоме народноме укусу, па тицало се opuђиналних комада или превода. Тако на прнмер у Севиљскоме берберину они су додалн неколико арија од Росини-а и на тај начин Бомарше доноси исто тако лен приход као и Жил Мари (Jules Магу). Ништа није интереснпје за човека но да прати на представи осећање, понашање пу • блнке — ту разумем публике на јевтинијим местима, које има највпше.