Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 483 значај, ноданство улази као један елеменат иравне моћи нојединаца у једноме друштву у састав саме њихове иравне ексистенције. Оно даје тој њихној ексистенцији некакав опредељенији карактер, у толико, шго нојединац по}>ед оних ирава која има као човек, помоћу њега добива u она која му се признају као иоданику једне или друге државе. Отуда се мора рећи потпуно и без устезања, да човек у модерноме друштву има своју правну персоналност у ужем смислу не једино као човек, већ тек као ноданик ове или oue државе; а то е тога, што је утицај овога елемента на ту његову правну переоналност надмоћан. Поданство дакле утиче на правну способност нојединаца диФеренцирајући је од државе ка држави, нри свем том шго се у онштем ходу културе јасно впди тежња нивелнсања u изједначавања. И баш заго што је то тако, и потребно је изнетн на видпк све оне знаке и норме по којима со одређује којој ће међународно-иолитпчкој целини нрипасти известан нојединац којм дође на свет. Од тога ће завислти обим његове иравне иерсоналности не само у његовој отаџбини, већ п ван ње, пошто поданство једне или друге државе, на основи међународних уговора, може поданнку, кад ;е на страни, давати шпрп обим права, но што га пма иоданик неке друге државе. Значај поданства је, дакле, не само националне већ и интернационалне природе. Колики је тај значај види се из тога, што од тога је ли неко ноданмк неке државе, завнсн одговор на гштање: хоће ли му се иружити на пр. њена дипломатска заштита, кад се он налази изван отаџбине, као шго с тим стоји у вези и примена његовог личног статута у оним случајевима у којима јој има места У самој .држави пак поданство пружа поданику уживање грађанских, јавних и политичких нрава, u меродавно утиче на решење питања о изгнанству, о екстрадицији, о праву на јавну иомоћ, о праву на уживање општннскнх добара u т. д. Од тога иитања, је ли неко поданик оне државе у којој живи или то нпје, зависиће његова способност за вршење јавних Функција, на пр. судије, поротника или ма каквог јавног службеника. У опште, дакле нитање о ноданству тесно је скопчано с питањем о обиму уживања ирнватнпх, а нарочито јавних п иолитичких права, и са дужностима појединих лица. Поданство је израз н резулгат уговора нзмеђу лица и државе чији је оно поданик. Тај ie уговор или изречан и Формалан или је нрећутан; али он је и у једном и у другом случају уговор sui c/eneris. Билоједно или друго, он претиоставља коц оба уговора сагласност воље, и из те сагласности излази онај vinculum juris, она нравна веза која међу њима иостоји. Једно лице нак може постаги подаником неке државе на два начина: рођењем или прирођењем. Код прнрођења уговор је изречан и Формалан, и сгранац ностаје подаником једне државе тек пошго испуни иогодбе које је закон те државе поставио и проиисао. Његова се воља огледа у тражењу иоданства и у испуњењу прописаних погодаба; а воља државина, као другога уговорача, огледа се у акгу којим она његово тражење нрихвата и усваја. 31*