Дело

КРПТИКА И БИБЛПОГРАФИЈА 487 мациЈу дететових осећања, у опште на његово васпитање? Писац налази да је већи утицај онога родитеља у чијим је рукама очинска власт у моменту рођења. Како се пак деца рођена у законитоме браку, у погледу патернптета налазе под претпоставком: Pater is est quem nuptiae demonstrant; како je за такву децу очикска рласт у рукама њпховога оца, то се према очевом иоданству пма одредитп и поданство деце. За иолазну тачку узима се моменат рођења, јер се очпнска власт рађа у томе моменту, ако је дете законито; ако је незаконпто, а признато или позакоњено, онда од момента нризнања плп позакоњења. За осталу децу важи нравило, да су под влашћу своје мајке, и нрема томе им се пма одредити и поданство. Ове доктрпне о васнитању придржавају се у Немачкој;у Аустрији iboj се тежи већ поодавио. У Швајцарској право се почиње њоме инспирирати, а у Италији u Холандијп истина види се још неко устезање, алп су неки њени резултатп већ постављени и примљени. 0 свему овоме писац даје многе и јасне доказе, трудећп се да своја тврђења докаже како непосредно самим текстовима, тако и носрсдно својим дедукцијама. У другоме делу писац говори искључиво о Францускоме праву у ногладу одређивања поданства. Он оцртава његову историју, почињући од најстаријих времена, па све до најновнјега доба. У старом Француском ираву (droit ancien) призната су оба начела, u то: jus sanguinis за децу од родитвља Француза, а jus soli за децу од родитеља странаца, рођену иа Француском земљишгу. Право из револуцијске еноке (droit intermcdiaire) држи се лепе теорнје. У модерном ираву (droit du Code civil) Формално je утврђено начело jus sanguinis, a у неколико je признате и начело jus soli, нарочито као олакшица за натурализацију. Шта впше једннм законом од 1831. год. то је начело добпло п извесну санкцпју у ногледу обавезе служења у војсци. Од тога доба питање о поданству додиривано је законима од 1849. 1851. 1874. и 1882. г., а Једним законом од 1889. г., васпитању, као атрибуту очинске власти, би признат меродавин утицај при одређивању иоданства ио пореклу. Трећи део дела посвећен је нроучавању иитања* о ноданству са гледишта међународног. У њему се износе могуТностн конФликата и нравила за њихно решавање. Ти су конфликти доста чести. Да наведемо само један случај. Поданство детета рођеног од родитеља Француза на инглеској или јужно-америчкој територијп увек је предмет спора. Француско право, држећи се начела jus s nguinis, сматра га за поданика Француског, док Инглеска и Бразилија на основу територијалног начела (jus soli) сматрају га за поданика пнглееког односно бразилпјског. Писац