Дело

486 д е л о борба Tpaje неирестано; јер ненрестано трају н трајаће и ирактични разлози н узроци, који не дају да се тој борби учпни дсфиннтивно крај. Пнсац врло лено излаже те узроке у неколнко тачака, од којих јако привлаче на себе пажњу: доктрина католичке цркве о крштењу и општа тежња монархије за увећањем броја поданика. који броi „fait la grandenr des royaumes“. Ова je тежња чак и изречно Формулисана у јсдном пнглеском статуту из XVIII века. Из посматрања резултата те дуготрајне борбе између та два принцнпа може се извести закључак: да у неким државама преовлађује jus sanguinis, а у некима jus soli, и то било чисто било с неком примесом: али да у главноме постоје оба једно поред другога. По ономе првом начелу данас се одређује ноданство деце рођене од родитеља странаца на туђој територији, пди деце чнји су родитељп непознати, или ако су и познатп, али ако је њихно ноданство непознато. Ово начело jus soli у многим државама данас служи као олакшица за натурализацију. Писац се задржава и на одређпвању ноданства u по очевом домицилу, и вели, да је то начело покушај измирења начела jus sanguinis с начелом jus soli, као шго је било у сгаријем белгпјском праву. Али очев домицил остаде од значаја само за jus soli, а начело jns sanguinis с њпме нема никакве везе. Пошго је завршио тпм, писац улази у расправу једног другог, веома деликатног питања: на основу чега уираво дете добива ноданство својих родитеља у државп чији су они поданици ? Да ли се тај пренос поданства заснива на самоме моменту фазичке природе, т. ј. на раси, крви, нли му је основа у моменту моралном, т. ј. идејама које родитељи имају о спољној природп која их окружује, о друштву у којем живе, или другпм речима, у њиховим идејама о отаџбини, идејама које они уливају својој деци ? Ако је први случај, онда се може пптање о детињем поданству решпти некада лако, некада тешко, а некада можда никако и не решити. Ако су оба родитеља иоданици једне исте државе, и дете ће лакше моћи добпти њихно поданство на основу момента физичке природе; али ако је отац поданик једне. а мати друге државе, настаје питање: да ли ће дете добитп подапство нрво пли друго, обадва пли ннједно ? Доиста шггање врло тешко, и у толико теже што је немогућно одговориги на једно претходно питање које се јавља у овоме случају, а то је: чији се утицај с Физичне стране на детету осећа више: утицај оца или матере, да би се према томе јачем пли слабијем утицаiy решило и питање о приоритету поданства ? Код овога првога случаја за поданство дегета меродаван је моменат зачећа, јер родитељи у томе моменту, нрееосећи на дете све остале и Физичке и психичке особпне, иреносе u поданство. Ако је други случај, т. ј. ако се ирснос детпњег ноданства базира на моралном моменгу, на идејама које дете добива од родитеља, онда ваља утврдитп Факат: који од оба родитеља внше утиче на Фор-