Дело

КРИТИКА II ВИБЛИОГРАФИ.ТА 485 1891. г. стечај за израду теме која гласи: 0 аоданству по иореклу; домаЛе и уаоредно законодавство, и међународно ауаво. У делу које је пред нама то је нитање расправљено; у њему се третира дакле само Један начин стицања поданства. рођењем или нореклом. Дело је подељено на три делаПрвп део посвећен је излагању прпнципа, ио којима се расправља питање о одређивању поданства по рођењу. Ту се износе у главноме два позната начела: jus sanguinis, одређивање поцанства пзвесног лпца по поданству његовпх родитеља, држећн се крвне везе, п jus soli или терпторијално начело, но којем лице добпва поданство оне државе на чијој је територијн рођено. Ова два начела лако је разумети нарочито кад је реч о поданству новорођенога лица. Начелу jus sanguinis писац налазн трага још код старих народа у Пндији, код Јевреја и Егинћана. Одатле је оно препесено у грчке државице, у којима му је значај био велики. нарочито због особнте улоге коју породица пмађаше у тадашњем општем државном склопу'). Код Римљана оно беше Формулисано сасвим јасно, као што се види из ових текстова: Connubio iuterveniente liberi semper patrem sequantur; non interveniente connubio matris conditioni accedunt1 2). Cnm legitimae nuptiae factae sint, patrem liberi sequuntur; vulgo qnaesitus, matrem sequitur.3. Писац, држећн ce Тацита (G-ermania, 20), a противно док грпни Гиркеовој (G-enossenscbaftsrecht, I, 24), налази то начело и у старој Германији; јер држн да је и код старих Германаца породица почивала на крвноме сродству. llo њему дакле начело jus sanguini толико је псто старо колико н сама породнца. Сасвим друкчпје стоји ствар са jus soli. 0 њему се уопште мисли да је оно продукат Феудалне еноке: алп наш писац налазп му прве почетке у уређењу римских муниципиЈа. За ово он има и потврде у једном тексту у Дигестама 4) из које се впди да је територијални принцип давао неку врсту иоданства у муниципијама Тајјепринцип доцнпје пренесен у гало-римске колонпје на обалама Рајне, u ту је и остао у Франачком праву, да доцниЈе за време Феудалне епоке добпје прецизнпји и јаснији значај, Тај се прпнцпп налази п у законодавствпма данашњих држава. II један и други нриншш имају своје рационалне и георпјске основе, што и чинп да се оба одржавају у жпвоту. Али је борба између њих велика, па тако и резултат те борбе огледа се негде у већем успеху првога, а негде у већем успеху другога начела. Од XVI века та 1) Организацију и значај породице код Грка и Римљана види у делу Ф. Де Куланжа: Држава Старога Века, стр. 122, 40, 50, 127, 318 и 321. Срцски превод Б. А. Прокића и Ж. М. Милосављевића, Београд. 1895 г. 2) Ulp. Fragrn. Reg., У, 8. 3) Dig.. I, 5, 1. 19. 4) „Municipes intelligendi sunt et qui in eodem municipio u a t i suntw. I)ig. L. 10. 1. 228.