Дело

Д Е Л 0 496 „небесна тела', јер пм можемо констатовати н мерити димензије. за разлнку од „звезда,“ које су усијане п о чијим димензијама ue можемо ништа поуздано говорити, јер нам п у највећим дурбинима изгледају само као светле тачке. Кад је тако упознао своје читаоне са опшгом физиономијом звезданога неба, каква се види голим оком писац желн да их упозна још п са оним небесншм приликама, које се могу запазити само помоћу ве ликпх дурбина u телескопа. Тога ради одводи читаоце преко атланског океана и пасиФика у КалиФорнију, пење се с њима на внс „MontHamiltou,” на коме је подигнута чувена до сада највећа звездарница, трошком милијунара Lick-a. Узгред овде наиомињемо, да је ово путовање најмонотонпји део пз целокунног онисивања у овоме делу, а тује била баш најиодеснија ирилика, да чптаоце упозна с разликама геограФ. дужина појединих места, упоредо са значењем локалног времена и т. д. о чему не само овде него u нигде на другом месту не говори ни једне речи, што је свакоме велика неаажња. У Lick овој звездарници ирво упозкаје чнтаоце з нерсоналем и стррјем саме опсервагорије, па их по том доводи у највећу куполу. у којој се налази онај џнновскп дурбнн дугачак 17 метара који је астрономији у новије време нрпбавио многе u драгоцене тековпне. Купола је та внсока 23 метра, пречник ioj је 20 мет. За њу је утрошено 90000 килогр. гвожћа, а окреће се механизмом у кругу за 360° (стр. 113) После овога ироводи чнтаоце кроз све дворнице, у квјима се налазе и осталп чувенн ннструментп ове опсерваторије, упућујући одмах и како се радп с појединим а нарочито с меридијанским дурбином u екваторијалом. Ту је објаснио и наралактичко монтирање дурбнна. Није пропустио ову нрилику, а да не нагласи, како је сада право надметаље у граћењу велнких дурбина, од којих се неки још раде, а биће већи од овог Lick-овог. Један ће бити овог лета изложен у Берлнн}г, а други, још већн, у Паризу 1900 г. Најзад је упутио запнтересованог , а пмућног чнгаоца, како и сам може начиннти себн малу звездарницу, показавши му и нредмете, које може мотрити својим дурбнном, према разннм величинама објектива п увећања. Ово је све израђено врло марљиво по Nevcomb-овоЈ књизи „Populare Astronomie“ (стр. 183—198), скраћено, али ваљано. Када је и у овоме унутио чнтаоце, ирелази с њима дубље у разматрање прнроде свнх небесннх тела н звезда. А на који начин можемо сазнати њихову ирироду, кад су тако далеко од нас, да не можемо ни иомислити на какво иутовање к њима? И ако то пзгледа на први ноглед немогућно, ипак има у астрономнјп прецизннх метода, иомоћу чнјих се података може поуздано судпти о свему томе. Тим путем пнсац уводи чигаоце у нову науку — чедо друге половине нашега века — у астрофизику. Нзмеђу нас и удаљеннх светова, звезда, има само једна једина веза. по којој ми уонште п знамо да та теда иостоје то је светлосни зрак. Jl све методе за нспнтивање природе нсб. тела основане су на разнолнком разматрању светлости, која нам долазн из