Дело

КРИТИКА П БИБЛИОГРАФИЈА 497 васионе. А с.ветлост нма у себи тако поуздане карактере материја, кроз које п}>олази да ux нп за длаку не променн, ни на тако дугачкоме путу/ који светлост прелазп често пута за 100 и више година. Узмите само да светлост у једној секундн пређе 300.000 кплометара, па ћете видетп колика је даљнна. Од најближе нам звезде (a-Centanri) путује светлост 4'|2 годпне. На овоме је месту показао у врло кратким иотезима сврху астроФизпке, с нарочитим ногледом на спектроскопију, у коју су данас уирге очи свих прпродњака, а нема више од 36 година, како је она научно заснована. Тако је она млада, а тако продуктивна. Писац је уздиже најнохвалнијим речима; и онда никако не можемо разумети оно његово упоређење, где вели: „Као што су први кораци дјетета несигурни, тако су и слаби први кораци учењака по тлу, онако тамном.“ Ово се никако не може односпти на спекгроскопију, јер је она већ u у сноме детинству (у осмој годнни) и на даље чиннла такве усиехе, какве друге неке методе не могоше постићи, ни у зрелом порасту. Нарочпти одељак један у овој књизи носи натиис „хармонија свемира“ (т. ј. васионе). Овде је нпсац у кратко скицпрао историју астрономије, ночињући „од наЈСтариЈих в])емена“, u завршујућп Newton-oM. Овај је одељак поделио на неколпко делова хронолошки н у свакоме јо изабрао представнике појединих нраваца, износећи код свакога п кратку скицу биограФије. И ова је партија израђека према поменутом Newkomf>овом делу. Од арапских астронома нпје поменуо ни једнога, као што је уонште стару астрономију извео доста непотпуно. При бнрању личности за овај одељак своје књиге, иисац је нарочпто канда гледао оне, чији су се радови поглавито тицали закона кретања небеснпх тела,. те преко многих долазп до Коперника, Галилеја, Кеплера и Њутиа. Неможемо пропустити ову прилику, а да не истакнемо како је писац „Кеилерове законе“ и „Њутонову гравитацију“ извео необично јасно. Једпнствен је предговор самога Кеплера којпм је објавио свој трећи закон (у делу Harmonices mundi 1619), као допуну својим ранијим радовима, „После дугог нано]»а, озарила ме светлост најдивнијег сазнања. Ево вам резултата мојих студија. Хоће ли моје дело читати савременици или нозније генерације, то је мени све једно. Оно ће после стотину година наћи своје чптаоце.“ Ми у свему нравдамо опширност, којомје писац разрадио овај одељак. Али у исто време мпслимо да се нопуларна вредносг ове књиге неби нн у колпко смањила, да су се баш у овоме .одељку нашле скице радова и још неких астронома, којима свакако ни сам писац не мисли порицати важност. Нама је чпсто жао, шго у овој псторпји астрономије међу осталим колегама не видимо поменуте астрономе, као што је Laplace, или онај неуморни радник, отац нове астрономиЈе W. Herschel и син му Ј. Hersehe], даље Besse], који је поред специјалних астропомских радова још нарочпто заслужан u за популарнију, астрономију, даље ВгасИеу, Struve н т. д. u т. д. Дело IX 32