Дело

КРИТИКА II БИВЛИОГРАФИЈА 509 а опорих оцева. Те лииности — газда Ђорђе у цртици Погријешила, Бошко Станојчић у причици Прва љубав, стари Тома (У добри час) п Станиша у цртнци То Бог зна — тако су оригнналне, да се не могу лако заборавитн. Пз лакога цргежа 'Коровићева може се впдетп како су Срби у старијим годинама чудни људи по особинама својим, те читалац већ замишља како ће потоњп романсијери српски наћи у Србпну као родитељу врло погодну лнчност за своја психолошка носматрања. Збнрка цртица г. Ђоровића сама се препоручује својом снољаношћу. Надати се, да ће млади нриповедач, пошто укреии и одморп своју снагу, огледати ту своју књижевничку силу у обради ведиких предмета. Књижевник, којп с овакпм радом излази пред читалачку нублику, користиће књижевности којој се посветио. Господин Тћоровић много обеКава, и то у правом смислу речи; а не у оном у коме се она у нашој књижевности толико употребљавала на штету многобројних књижевних радника српских. М. К. ДагутнновиК „Ђаковање цах^овање, књига за младеж.“ Написао Дим* Ј. ПутииковиК, учитељ. Друго, поправљено издање. Штампано у штампарији код ((Просвете1' Ј 896. год. у Београду Мала осмина 1 —128. страна. Цена 1 динар. Опажа се да у иоследње време и наша дечја књижевност корача напред по каквоћи и количини. У осталом, само се оваврста књижевности у нас п може данас обрађивати без државне помоћп а без материјалне нггете самих нисаца. П књига, којој натнис напред исписасмо, спада у књнжевност, намењену да поучава и забавља нашу школску омладину. Ппсац је њен познат као један од бољих радника на нашој дечјој књпжевности. У овој књизи има свега шеснаест чланчпћа иоучно-забавне садржине, у којпма су већином иоуке за домаћп живот по селнма, а нешто и у варошпма. У ирвом чланчићу „Ђаковање — царовањеи иисац је ио кушао да покаже како „без муке нема науке,“ али му је поређење муке око учења н брања трешања и купања рђаво иснало, јер је u одвише познато, да је ово двоје последње лакше u нријатније од првога. Осим тога иоређење је ово незгодно и с тога, што многи ђаци, као ш го је нознато, изостају од школе, па иду те се купају (по варошима) u беру воће (по селима). Други чланчић rMoju укуКании могао је сасвим пзостати, јер у њему нема никакве поуке, нли је бар требало, поред ређања имена укућана, објаснити њихове међусобне одношаје , казавшп: шта је задруга, ко се зове деда, стриц тетка, унук и т. д. Остали чланци већином су добри и нуни корисне п иракгичне забаве и поуке за младеж.