Дело

515* Б Е Л Е Ш К Е Листови: „Сриски Технички лист“, 1. и 2. орој за ову годину, уређује Н. II. Стаменковић; „Проеветни Гласник*, свеска за јануар и Фе<фуар 1896. год. ypel,yje Стеван НредиК; „Сриски Архив“ 23. и 24. број за 1895. год., уређује д-р Милан Јовановић—Батут; „Ратники 1., 2. и 3. свеска за 1896. год. уређу.је Драгомир Вучковић; »Наставник* лист ПроФесорскога Друштва, бројеви 1 - 3 за ову годину, уређује Хенрик Лилер. Ова рубрика биће од сада редовн>заступљена у „Делу“ добротом г. .Јов. Д. Јовановића. Ако се узмогне, доносићемо сличне белешке u из других штампарија. Светле слике. — Под тим натписом штампао је Драгутин Ј. Илијћ своју збирку приповедака, у којима се сликају поједини типови из доба првих дана хришћанства. У овој су збирци ове слике Прва но£, Рождесгво, Богојављење, Стефан, Савле п Бура на мору. Стаје круну. Може се добити у Карловцима у манастирској штампарији. Имена су претплатника штампана, по старински, на крају кљиге. Наша завршна реч. — Из „Дела“ је носебице оштамнана расправа Милана С. Пироћанца Наша завршна јзеч(поводом дискусије о политици кнеза Михаила). Отаје динар. Приповетке из Новога Завета. — Под овим натписом издао је у Загребу књигу намењену школској младежи Јован Петровић, катихета и проФесор. Има 96 страна, а стаје 40 новчића. Сахер Мазох на српском. Сахер Мазох иознат је у нашој литератури, јер ретка је која његова новела која није изишла и на срп. језику. Већи део штамиан је по разним књижевним u иолитичким листовима. Недавно су се у засебној књизи појавиле Сахер Мазоха Одабране новеле, које је на српски превео Пера С. Талетов. Које су од таких новела ушле у ову књигу, не јављн се у књижевном огласу. Стаје динар. Хроника Симеона Метафрасте и Логотета. — Међу најнепознатије хронике, које се у јужнословенској литератури налазе, долази Хроника Симеона МетаФрасте и Логотета, иознати до сада само по једном препису, писану у манастиру Сучави у Влашкој у Молдави 1638., који се садачува у царској библиотеци у Петрограду. Проучавањем ове хровике највише се бавио В. Васиљевски и последњи његов р.чд о њој штампан је у петрогрлдском .Византијском Временику" 2 (за 1895. год.), стр. 78.—151. Његова истраживања своде се на ово: Словенски, средњебугарски рукопис из манастира Сучаве не носи тек онако име логотета Симеона, као што је и он до сада мислио, приписујући је Лаву граматику, јер и у грчким, до сада неизданим, рукописима долази ово дело « именом тога писца. Словснска редакција нарочито је знатна, што има хронику Симеонову нотпуну. Словенска хр^ника Симеона Логотета, која се налази у петроградском рукопису, иста је с оном хроником Логотетовом, чији је грчки оригинал служио за продужење и допупу хронике Г( оргија Хамартола (Ова хроника се завршује год. 842., а од те го шне иа до 948. узето је из хронике Логотетове). Ако се српски Лћтовникв Георгија Монаха, који се слаже с грч. једним рукописом, који допире до Константина Копронима, сложи са бугарском хроником логогета Симеона, добилц бисмо готово потпуну доцнију редакцију Хамартоле, каква се налази у руконису московском и у издању Муралтову; продужење у српском Лћтовнику чист је текст Логотетов. Хронике Лава граматика и Теодосија Мелитена нису ништа друго него преписи или редакције хронике Логотетове, која нам је позната из словенскога превода, из два записа у московском грчком рукопису и из два натписа друга два грчка рукописа. Дакле обе су ове хронике потекле из Логотетове, а не обрнуто. Лав граматик (или тачније рећи ЛоготетЈ није ништа узимао из Хамартола; или је овај раширен и. продужен позајмицама из Логотета или, што је исто, из Лава граматика. Словенска хроника Логотета у петроградском рукопису има и прилично опширан преглод догађаја од самосталне владе Константина ПорФирогенета до ступања на upeсто Романа Диогена fl067. год.). За овај додатак служила је највише хроника Зонарина која се овде даје у краћем облику с пуно испуштања. Васиљевски мисли, да је ова компилација извршена била још у грчком рукопису. О Димитрију Хоматијану. — У „Византијском Временику* св. 2. за год. 1895, стр. 1—23. штампан је други одељак расправе М. Дринова „0 неколиким радовима Димитрија Хоматијана као историјски материјал.“ У овом делу своје раснраве Дринов долази до закључка, да је Димитрије био на владичанској столици од прилике до год. 1234. Између других докумената, које Дринов разгледа, и документа су, icoja се тичу постављења владике српскога на северо-источној, граници Тесалије. Пучка књцжница. — Њудевит Варјачић учитељ у Вараждину, намислио је да издаје Pučku Knjižnicu у свешчицама, у којима би доносио приповетке, поучне чланке и занимљиве сваштице, прилагођујући их духу и схваћању шегрта и одраслије школске омладине. Прва свеска ове „Књижницец изишла је о трошку књижарнпце Ј. Б. ШтиФлера. У овој свесци на првом су месту „Кумове ириповијестии од Варјачића, па три песмице опет од уредника. За овим је И. Хорвата популарни опис железнице, каве и чоколаде. На крају је пак неколико сваштица. Стаје прва свеска 20 новчића.