Дело

први клијкнт 95 Ја сам пак умочио перо и нешто сам ждр.вао ио хартији. — Част ми је. госиодине доктсре ! одазвао се крупан глас. — Част ми је — изволите сести, — одмах сам готов. Тако сам да.пе иродужио писати. — Дакле. молим, чиме вас могу услужити

устанем и впдим бабу, стару као гром. На глави капицу, на раменима мара.му. Уста н седе на столицу баш уза мој сто, чим сам је понудио, и то тако громко, да је све под њом пуцало. Прва моја мушгерија — баба ! По изгледу некака надзорниковица куће. Леп иочетак, утеха за будућност. — Господине докторе, овамо сам пошла због једне ирилнке! — отпоче говорити гласом каква гренадира и помаче столицу. — Молим, која је то прилика ? — Имам дућан са старежи, то се види и по мени, а мој муж — то вам је сушта врећа доброте — узајмио је новце без мога знања

— Дакле, хоћете да тужите. — Кога ? — Вашега госиодина супруга, — — Шта ви мислите о нашем поштованом супружанству ? — Онда, дакле, да тужим дужника, што је на зло употребио доброту вашега супруга — Боже сачувај, није на зло употребио. То су уредни њуди, тргују с нама, само бих рада како год обезбеднти новце. — Онда да га позовем, нека да меницу. — Ну како, зар за десет Форината меницу ? Ја то сама жедпм да осигурам. Тај се човек зове Калвода, кројач је, п вели, да вам је правио хањине, још кад сте били студент, па сте му још нешто остали дужни, онда пошто сте отпочели радњу за себе, право би било — сада

— Ах, знам, знам, — господин Калвода је честит човек ја сам код њега наставао. Добро, нека дође овамо првога. — Ето тако, видите, то сам хтела знати, да ли не лаже . Препоручујем се. Ето то ми је био први клпјенат. Други је био кројач Калвода, који је дошао првога. 0 другим клијентима не треба ми ни говоритн. То су били обични, који су доносили новаца ...