Дело

II 0 3 Н Б 103 лико бројева иХумораи, у чијим су сликама представ.Банн били обућари, прича о Геновеви, — — све све. Покупио je и старе хартије, у које је Реза завила летње шешире и увеле „пукетеи од свадбе, све је то бацио у пећ. За тим је дошао ред на слике : слика брата мајсторова, који је служио у војсци у Бероуну, слике познаника и другара — све је отишло у огањ. Госпа-Резе албум био је сав рашчупан и лежао је на столу као желудац а унутра су само остале ове хартије : венчано писмо, кућна пријава, уверење о свршеном занату и иостава — — — Тако, сад нек дођу ! уживао је Подрашка, — сад тек човек може мирно заспати. Затурен је био и иозив. Таман је било три п по часа, кад је Мајстор Подрашка легао спати Пзјутра другога дана — баш је био петак — дође госпа Реза с пазара, тек што је спустила котарицу, па је бризнула у грозан плач. Баш сам ја несрећница , — боње је да се угопим, него да се дање мучим овако ! Мајстор скочи. Боже господе, ко је то увредио моју жену? — Која је то ? — Знаш већ која, она торокуша Шнајдерова : Ова не живи ту у кући. Господин мајстор опет св/зе. — Дакле, како се то десило ? — Приговарала ми како сам већ три годпне удата, ајош немам деце. — Зар је ниси могла шамаром ? — А знаш ти мене. Тојебилопре неде.ве дана, причаше Реза, пошто је утрла последњи траг од суза, а мало пре сам је срела на Мостићу и сад мора да повезује главу. — Ама што да ми не кажеш ? — Ко се може свега сећати. Чим ме је видела, стала ми се ругати н нешто је рекла. Видећеш, Антоне, да је то све због ње, јер ми је претнла, да неће то остати тако. — Знаш, Резо, ти си баш заслужнла — — Ето ! због тебе сам се толико срдно и свађао. Сад још н с иолицијом имај посла! — Молим те, Антоне, опростн мн, или ћу у воду скочити!