Дело

Д Е Л 0 102 столицу од плетене трске и претура по прахом прекривљеним папирима на орману. — Антоне, шта то тражиш тамо ? — Ћути ! — Ти ложиш пећ ? — Псг! За тим се спусти мајстор доле, с пуним наручјем новина и хартије и све то врже у пећ. — Ама, човече, то ће букнутн, може прснути пећ ! Баш си ти пијан, гле ? И госпођа Реза скочи с постеље. — Обуј чарапе, Резо, под је хладан —- — Шта то радиш ? — лудо ! — Видиш, како човек може сазнатн за узрок, зашто сам добио позив ! Још је срећа, те сам отишао у крчму, а још је већа. што сам се тамо састао с Пацалом. Овај се човек одмах досетио, у чем је ствар. У број Ш позивају, вели, због политичких кривица. Биће, вели, да си говорио негде без допуштења. Тек сам се тада сетио, како сам, није тако давно бпло, говорио у крчми код «Флекаи неколицини познаника, да би држава требала да даје по нижу цену дрвени п кожати материјал за обућу, кад сваки жели ходити у добрим кожним ципелама н предложио сам резолуцију. Пацал је остао код куће. Тако ми сад рече : друже, отуда богме вири процес. Добио си позив, а ако још не будеш обазрив, биће по те зло. Испричао мн је, шта да ради.ч. — Па шта да радиш ? — Све списе, штампане, рукописе — све треба спалити. — Има, бено Ни једна, и за то време, док сазнаш, је ли то истина ! — Тако ! То би ти урадила. Леио ми је Пацал прпчао, шта све зна полиција. Зову ме у десет часова, а ја још из куће нисам измакао, могу доћи тајни полицајци, сабрати све хартије п за мном понети. Реч је о изненађењу, да би ме изненада упецали — — Господин мајстор свуче капут, скпде шешпр, и где је год нашао хартнју у кући, све је бацао у пећ. < ановник, лањски календар, писма, која су писалн он и Реза, док се још нису билп узели, разне носетнице, поздраве кућног надзорника о новој години, из новина исечене романе, неко-