Дело

II 0 3 II в 101 вечеру. — А.ш сам се не тако давно сетнла, да се тај .i«yбазни господин већ расрдио, што други дан нисам дошла у шетњу, иа јо већ за ме распитпвао н расрђен сад тражи прстен назад. А да ти о том дознаш, ономенуо је твоје име и Бог зна шта није напрнчао тај момак. Да знаш, дакле, шта он говорп, ето и ја да ти кажем, у чем је ствар. Веруј мп, Аптоне, да сам ти само голу пстпну испричала. За тим госпођа Реза бризну у плач и оде до ормана за руб.ве, отуда из рубља извуче хартпцу, из хартије леп прстен — брат брату вреди десетнце — и ставила га пред мужа. Овај је за тренутак гледао поклон. — А да није шта више било ? упнта мајстор гласом стро гога морализатора. — Душе мн, Антоне, веруј, није нншта бнло ! — Само да ми је знати, шта говорн, јер се тај момак не стиди и све прнча. — Ништа, ама ништа. — Где станује ? Госиа Реза му пменова кућу. — Лако можеш кућу распознати, има на кући црвен Фењер, гу је стража лампарска. Мајстор повечера. обуче се, узе у џеп прстен п рече да ће мало доцније доћи, јер јерад мало свратити у друштво и оде. — Молим те, Антоне — истрча за њим Реза, само то нек буде на миру. Дај прстен, биће боље, надзорниковнци кућној, нека га преда младом господину, па мирна крајина. — Да, да. — Без вике ! мрмљао је путем — код куће може бити кавге, а не па другом месту. Правп сам магарац, као сваки брат који верује женама, Тако човек ннкад не може бнти без брнге, да не добије познв. Позпв, — а ти се довнјај, за што ће. Брука! Прстен предаде надзорниковици к\Тној. Некака га дама враћа младоме господину. Он се сећа, коме је прстен дао. Било је око два часа по ионоћи, кад госпођу — мајсторицу иробуди необична луна. Поднгне главу из перина. На столу је горела лампа, у пећи је горело, а мајстор Подрашка обувен, обучен у зимњи капут, са шеширом на главп, стао на