Дело

1 os Д Е Л 0 У овом његовом одговору он се држао извесног реда прн излагању својега гледншта. Тако, он је ирво иредставио Наполеона I као практнчног пснхолога, и доказао је историјским Фактом у колпко се овај највећн војнп геније користпо нсихичком страном човека u масе- Пошто је Т). Драгомиров представпо овако Паиолеона I као нсихолога нрактичара, он — на основу овог свога предходног излагања о поступцима Наполеоновим за време његове каријере — одговара на горње питање Ј. Simon-y, уреднику La vie contemporain-a. Овакав ред при излагању зас-лужује тим већу пажњу, јер се првенствсно представљају чиста Факта. а иотом на основу 1впх решава постављеио иитање. ГБ. Драгомиров на основу онога што је постојало и што је признато, оснива и закључује оно што ће у будућности бити. Он сам вели, да ће му извесно наћи замерке психолози теоричари, али он им у кратко одговара, да је велика разлика измеЈ)у исихолога теоричара н исихолога нрактпчара, као шго је био Нанолеон I. Да видимо како је Ђ. Драгомиров одговорио Ј. Simon-y. У галерији историјских радника налазе се u таква лица којима се озбиљан мислилац мора дивити, ua ма им колико дубоко нзучавао њихова дела. Оваква лица привлаче човека к себи неком неодолшвом п мађијском силом, и ако она норед њихових великих дела имају u ниске страсти и слабости, те су због њих, а нарочито због безграничног славол.убл.а ночинила и ужасне нреступе. Давно је Сократ рекао: „Само је онај нодобан за вслико добро, који је иодобан u за велико зло.“ Ову је истнну изрекао човек. који сам лично заиста ннком није учиипо зла, али који се није могао уздржати, да ову истину не изрекне нознавајући дубоко човечју нрироду. У ред оваквих људи долазп н Наполеон I, ако не на прво место, а оно на једно од нрвих, а нарочиго као ратник. Он је у почетку свога делања долазио чешће до гилотињског нања, а особито за врсме владавине Робеспјера. Од артилеријског поручика постао је у току само 11 година свога рада, а у 35. години живота царем Францускпм (од 1793.—1804.). У току овог кратког времена, он је нрошао сву Јеврону и покорио све њене крунисане нредставнике и њиховс народе. Дошав до Москве, посрнуо је н то дзлеко чак па острво с. Јелену! Није ли овакав човек за дивљење? Оволика слава за 11 годнна рада! Овакав сличак нример не налазн се у псторији човечанства ! Да јс падати много лакше но пењатн се јасно је и појмљиво, па зато јо и од мањег интереса. Алн како се могао Нанолеон понети на такву висину? То је оно што ћемо решиги. Сваки прогрес у каријери човека ресултаг је њогових личних иодобности п особина нримењених постојећим околностнма. Ну околностн тога времена биле еу такве, да су не само слаби н малени, него и врло велики и снлни духом људи, гннули под секпром гилогине. Кад су сплни н духовигн људи овако пролазили, доказ је, да су они савршено