Дело

ВО.ША ПСИХОЛОПТЈА 1U9 утулпли личне осећаје самочувања, него су сс нотпуно жртвовали својим убеђењнма н нису пх напушталп ни у најкритичниЈим тренутцима. За њих гилотина није бнла страшило. Такви духовити људи иењу се внсоко. У колу оваквнх л>уди впдно место ирипада и Нанолеону I. Наиолеон не само да није ни уколико чувао своју драгоцену кожу, него је изгубио u сваку номнсао да у човечјој природи постоји u таква бојазан. Ова црта безграничног самопрегоревања, а поред ње изванредан таленаг рођен у времену кад се ове нодобаости највише могу нрименитн, чпне, да се стварају и извртују и таква дела која су невероватна и у сну. Дрта самонрегоревања очарава масу и она слепо нде за оваквим Фанатпком, јер маса само онда иде слободно на кланину, кад је води онај који се не бојп смрти. Такав је бпо п Наиолеон I. Нанолеон је запста и био Фанатик. Читалац ће се иронички осмехнути на ово ннтајућн ме : „Како је могао бпти Фанатик тако хладан. неосетљив, немилостнв, властољубив н еавршено без дуиш н срца човек.“ ? Зашто норадокс ! Ну, драги читаоче, треба да знаш. да Фанатпка нма свакојаких у свету, па у том колу Фанатика може бити н пз чпстог славољубља. Такав је Фанатнк био н Наполеон. Стендал је истину рекао, „да је Наиолеон као младић још у ранијим годпнама пмао с-амо један цпљ, док су други људи нмалн по десетак циљева“. „Постићи ћу што желпм пли ћу ногпнути“ тако је мислно Наполеон. tiojn овако радв, тај је извесно Фанагик. Такав човек наћи ће средстава да до намерног цпља доћс. Он ће увек умети да привуче све у своју корист. Нанолеон је бно Фанатик који је очаравао и то са знатне даљине. Он је ончинно свет с-војим ноступцима; било је многих који су му нодржавали. Не само да му је Француска младеж тога доба подражавала, него п сва остала евронска. Он је био дакле Фанатик, којн је моћно у гнцао својим Фанатизмом на своје сувременике, а можда и даљз. Па н код нае, Руса, н ако смо тако далеко били, пашло се много нодражавалаца Наполеону. Творац ђенијалног романа „ВоНна u Мирљ“ гроФ .1. Толстој нредставно је главног јунака свога романа кнеза Андрију, како он у битци код Аустерлпца нодражава Нанолеону „код Тулона“. Андрија нсто онако ради код Аустерлнца, као што је Наполеон радио код Тулона. Толстој као даровит романиста придао је ову особнну јунаку свога романа, кога можда никад ннје нн бидо. Нзвесно је, да Толстој не бн овако представио. да заиста нису тада ностојалн овакви случајн нодражавања Наполеону. Читалац ће можда занитати ме п ово: „Може бити да су ови. који су слено пшли за Нанолеоном куд нх је он новео н водио, пшлн овако само за то шго су морали, јер су бпли цринуђени каквпм притиском, а може бити да га нису ни појмили“ ? Није тако. Маса је Француска но својој природи скептичкаш насмешљнва, а притом прожмана рсволуционарннм катаклизмом. Јаспо је да је као таква склона за сваки нозпв. алн ппак није савршено новодљпва п покорна. Како маса Француска. тако п ноједнни зановедннци тога доба, ннсу се устручавали од