Дело

110 Д Е Л 0 употребе овога franr parler — слободног говора — нп тада. кад је Наполеон био у највећоЈ сили u слави. Они су њему слободно кресалп у очи. За ово имамо неколико доказа: За време војне у Пталији 1796 године. а код Риволи, Нанолеон пролазећи иоред једног пука заустави се на нозив једног редова : „Oeneral, tu veux de la gloire ? Et bien, uous t’en de la gloire*. — Ђенерале, ти хоћеш славе. Лено, ми ће мо ти славе“. — 1800. године кад је код Маренга Дезе дошао у помоћ Наиолеону баш у најкритичнијој минути обрати се љему са оваквим комплиментом : „Battu g.... f.... tjue tu ■es ?“ — Наполеон му хладно на то одговори : „Battant, battu, c'est le sort des battailles.“ — Масена (који je имао страст да пљачка) на нреКО]) Наполеонов : „Vous etes le plus grand brigand du monde“ — „ви сте највећн разбојники — одговори му Масена ноклонивши се: „apres \'ous Sire“ — „иосле вас Величанство“ — 1807. г. после добивене победе код Ајлау, Наиолеон је у разговору с ђенералима својим ову нобеду највпше приписивао своме зету Мирату. (1во је било врло неповољно Т>. Лану. и он се ништа није устручавао да у очи гласно и оштро искаже Наполеону своје негодовање овим речима: „Nous avons combattu plus que lui, Augerean et inoi! Crovez — vous, tjue je sois homme a me laisser an-acher une seule palme ? Non ! par personne ! pas meme par votre coq empanaclie de beau-frere qui vient apres la victoira chantez coquericot.a — „Ми CMO ce ■бо.ве тукли£од њега, Ожеро u ја. Мислнте ли ви, да ћу ја допуститп да се исчупа ма и једна моја палма — лаворика. — Не! не дам то ником! а нарочито вашем накићеном невцу зегу, који после нобеде кукурече.“ — Јер је другог дана Бородинске битке разљућен рекао гласно, да је и Наиолеон чуо : „S’il а desappris de faire son affaire, qu’ il aille se... . ii Tuilleries, nous ferons mienx sans Iui“ — „Ако je он заборавио да врши •свој посао нека одлази у Тиљерије, ми ћемо радити боље без њега.“Ето какви су били војници и ђенерали. Али сви ови људи, кад је ■само зажелео Наполеон, ишли су и гинули не мислећи ништа о себи. „ils grognaient et le suivaient toujours« — Онн су гунђали п псовали, али •cv vbck ишлн куд је он хтео.“ %j %ј Самоиреговарање н Фанатпзам особине су воље, т.ј. такве особнне које иодетрекавају ка остварењу намншљеног цнља, али ове особине не могу одређивати н циљ. Какав циљ треба изабрати н одређнвати ци в у дагим околностима, какве комбннацнје измислити да се одређенн циљ заиста н постигне н то да се иостигнс са што мање жртава, труда и зноја, то је дело ума а не во.ље. II у овом иогледу Наиолеон, уколико ја знам, имао је еамо једног такмаца, а тај је био Ханибал. Чисто демонске особнне — дубоко нрозрети у душу нротивннка, упознатн његово душевно стање, његове намере п тежње, а сакриги вешто своје сонствене, даље вешго, брзо и гачно оценнти герен н нзвући пз ibera све ко])истн које он може учинитн — све ове особине учинпле су, да су Наполеона сматрали за неко чудовпште од кога су стреппли његови протнвннци, а клањали му се