Дело

,је тешко било разуверити цара о иротивном. — Нпје мало бпло u таквпх људп који су се разметалп хвалисањем пред вратнма у чекаонпцп п пред кабинетом Наполеоновпм, а чим су ушлп у собу где је Наполеон и чим су се с њим сукобили очима, постајали су његовп опчпњени робови. Да. он ,е запста и био један хипнотичар. Како је он у овоме успевао, остало је мало података. Ми ћемо навести оне што се знају. Ђенерал Троми у свом делу „L’armee francaise^ наводп нам : да је енергија u присебност код Францускпх генерала јачала или слабпла према томе, да ли је Наполеон бпо блпзу њих или далеко од њих. Ну откује то и зашто, Троми нам не објашњава. Мало је јаснији Сегир — ађутант Наполеонов. — Он нам у своме делу : „Histoire et Memoires“ наводи следећн догађај пред битком код Фодланда (1807. г.): Наполеон издавајући наређења Неју како треба да пзведе нанад на лево руско крило, хвата га за руку више лакта и гледа му право у очн. Кад се Неј удалио од њега и иришао коњу да га узјаши u пође. Наполеон се окрене околним генералима и гласније им рекне да би га н Неј чуо : „ Voyezvons, c'est un lion” — „Погледајте га то је лав.“ 11о овим тако рећи узгредним знацима може.мо рећи. да је Hauoлеон ннезнајући примен.пвао психолошка иравила, која су тек у новије доба призната науком. На овакве посгупке Наполеонове мало се онда иазило, те их је мало нама и познато, а да ux је много внше бпло несумњаво је. Нама нису позната ни доцнија дела, која би износила овакве особине генијалног Наполеона, те да бн се јасннје предсгавио његов fait et gestes и ако је епоха у којој је он делао доста близу нашој. Ну сви су ови манири пспхолошки уснешнн само према појединим лицима. Маса се на други начин електрише н потчињава. Иа масу такви манири нису погодни. За њу су погодннји груб.ви, дакле јасннје пстакнути и опипљивији, унраво актерски манирн. Пир : познатн н но имену нозвати једног међу хиљадама и ренпмо упитати га: да ди је у тој битци добио орден — а напред п то нзвесно знајући, да је баш у то) а не у другој, н томе сличним ностунцн производе на масу осетан нмиулс. Моралпстн ће нам замерити на оваквом тумачењу u нзвесно ће нам рећи, да су такви манири ништавни фокуси. Ми им нушгамо. нека гово])С тако, зато су и моралисти да само говоре н друге саветују, а сами истоврсмено другаче раде у ирактичном ншвоту. На човека у животу, који је себн одредно цил> и тежи да овај постигне н оствари, за гаквог човека овакав нзбор средстава је sine qua non. На зар н сами моралпсти пису Фокусници на сваком њпховом кораку у практичном жнвоту V Зар се они не сусретну с којим од својнх познаника п нс иола скајуму са: „Cluinm', de vons voire“ и ако нису нн уколико charmes ио баш обратно V „Мухе треба ловнтп на мед, а нс на сирћеи — велп једна иословнца вн је добро разумете, читаоци? Пма још једно практично иравило: „8i le monde veut etre tpompe, il fant bien s' v^soumettre* — „ако хоћеш да обманешс вет, треба да му се иотчнниш".— Ко слуша ово нрактично