Дело

113 ВОЈНА ПСИХОЛОГИЈА правило у жнвогу. тај ће и успевати. Зар није гворад данашње силне Немачке говорио: „будпмо часни, ако нам јекорисно, а нечасни кад на.м је штетно кад смо часни.“ Ово је рекао човек кога да rnije било u да није тако рађено као што је он говорио, не би Немачка била данас оно шго је. За остварење великих народних дела дозвол>ава)у се сва средства. Ја признајем, да сам се доста замерио лицемернпм моралистама, којима је страст да шго лепше и нитомије савете свету проиоведају, а против којих онп — као што рекох — у практичном жпвоту највише греше. Зато hy у да.тој мојој расправи говорпти објективно пзносећи ираву пстину на средпну, а нећу се обазиратп на овакове моралне гартиФе.1) Ја дршим, да кад је Наполеон могао онако успеватп. да је он добро разумевео околностп и прпроду ствари. Кад год је радио противно законима нриродинпм. он је грешио и губпо. Ја мнслим, да се само оваквим пзлагањем може јас-но представпти моћ нотчињавања масе, којом се служпо Наиолеон по вол>п н успевао у својпм ци.Ђевима. На сваки начин прн сукобу пнтереса нојединаца извесно је. да неко цени једно исто дело за добро, а други за лудо н штетно. Ну н овакав начин потчињањавања масе сопственој во.тп није увек прпмепљпв, а нарочпто кад се хоће u желп, да потчине сврјој во.ђи нрогивничке масе. Па и код своје рођене масе он је огранпчен, јер да би се и своја рођена маса иотчшшла, треба да се она иостепено н вешто нривикава на то. Дакле, разлика је велпка у томе, какве су околности у којпма се маса налазп. На прнмер у рату нрпмењпвање разних имнулса зк потчнњавање масе треба да је брзо — моменгално. — Свако туњаво и тромо НЈшмењпвање ових врло је шгетно. Треба погодитп u време кад је потребна прпмена разнпх пмпулса н корпстити се моментом, теуплпвисати на масу одједном. Према гоме, у рагу је много теже нзвестп ову иримену, но што је то у мирно доба. Зато је ова нримена иокоравање масе својој вол>и у време ратно на впшем степену. Овај внши стунањ у томе је, да се у масн стзојш уобразиља, да је она кеиооедна. Створити овакву уобразиљу код масе дело је велпког генија. Ово се ностиже врло ретко говором. још мање носланппама, али највише делима и начином аостучања. Уобразиља — то је ужасна сила! Она има два пола: ко]>нстан и'штетан. Она је моћна сила у души човека, која је њему или од велике користн или од недогледне несреће. Парочито је велпка моћ уобразиља код масе. СтЈкашна је то сила, а још страшнија слабост и порок човечје душе, а иоглавито масе, нарочито притпском онасности. Нека човек само уобразн, да је ненобедан, н он ће заиста непобедан u бнтп. Уобразп лп да ie слаб н немоћан. мораће нодлећи својој уобразнљи. Белика је моћ и велпки таленат код таквог човека, који је у стању да ствојш у маси прво убеђење — о ненобед*) Tartife = лахни ироноведник. Tartife је чувена комедија Молијерова нз које је узето неколико пасажа који су данас преш.ш у пословпце. Нр. Дело X 8