Дело

114 Д Е Л 0 јбивости — а да из неистине искорени друго — немоћ — Овакав таленаг у стању ie да искорени сваки страх и кукавичлук код поверене му масе. Познато је, да се нарочито у рату маса потчињава маштама u врло често сматра u ценн околности тако, да оне као такве апсолутно никад не могу бпти. Довољно је само наиоменути о неком страху, па се он као муња брзо расиростре ио целој маси. Један малп знак страха ствара маси катастрОФу. Маршал Саксонскп је истину рекао: „да протпвника после нобеде можете гонитп avec des vessies — мехурима — зато, што га вп п не гоните, него га гони његова сопствена уобразиља*. Ова је особина масе позната не само „великим ловцпма људи пред J'oсподом*, него и обичним психолозима теорпчарима. Разлпка ic само у схватању пзмеђу ове две категорије људи. Ова је разлика у томе, што се генијални људп овом особином масе користе као Једним моћним оружјем и са овим иостизавзју велпке циљеве, док теоричари психолози констатују ову особину масе као постојећи <х>акт u то многи од њих тек мимогред, а неки су толпко сленн, да је пропрате нонекад са неким caj>казмом Ови теоричарп зато овако мисле, што је њима непојмљиво да:. le coeur а ses raisons, que la raison ne connait point* — да срце има своје особпте склоности које ум не иознаје Понекад u њихова намет призна да ностоје ови осећаји срца, али им је признање ненотпуно. Не би требало багателисатп ове особине човечје душе. Нарочито не бн тЈ)ебало омаловажавати ове код масе. Наполеон је врло добро схватао силу уобразиље. Онју је можда миого боље знао но ико до сада. Само њеном iiomoJi)7 ностирао је да се милијуни нотчињавају његовој вољн. Он је сам лено карактерисао уобразиљу: „УобјЈазиља влада светом, без ње човек је животиња “ Нанолеон сматра, да је нрви и најглавнији услов доброга војсковође, да он има „хладну главу* т. ј. иодобност да себи не сгвара маште и уобразиљу, илн другим речма: да од мухе не njiaBu слона. Дакле војсково!,а треба хладно да мисли u суди. Тако је схватао моћ уобразиље човек воље. а ако жедите да знате како ову нојми човек ума, дакле човек науке и то ћу вам peliu: Le uez d’une populace. c'est son iinagination: sTest. jiar ce nez qu’on pourra toujours facileraent la conduire" (Едгар-Г1о)—„Нос масе — народа— то је њена уобразиља и с овим ће се hocoai маса моћи лако увек водити.* Обоје су у праву и Нанолеон и Едгар-Ио! Ну само је разлика између њих та. што првн сматра уобразиљу, као сваку силу, да има два нола, т. ј. да ју ,је могућно упогребити н на добро — корист — п на зло — штету — док дЈ>уги види само овај други иол т. ј. да се она увек злоуиотребљава. Сматрам да сам доволшо говорио о овим општим исихолошким особинама, на можда сам и досадио читаоцу, време је да нређем на дело и да нзложнм Нанолеонове поступке. Ја сам застао још жпва два човека који су били савЈ>рменннп и учасници велнке енохе Нанолеонове. Једног