Дело

BO.IHA НСИХОЛОГП.ТА 115 сам од њих већ поменуо, а доугог ћу прећутати, алп ћу пзнетп дословно. како он опиеује Наполеоново држање за време битака, а нарочиго импулс кога је Наполеон на протпвника учинно, ге је овај поражен био и пре одсудног нанада. „Битке су се почпњале обично око 5 сахати изјутра. Наиолеон би се гогово редовно за време до одсудпог удара налазио у близшш главне резерве. а на месту, одкуд је већа ирегледност за осмаграње бојног пол>а. Он је хладно, мирно и бодро нрагио ток u развиће битке, шетао се, разговарао се са околпном, нрнмао је нзвештаје с бојног поља, пздавао потребна наређења, а нонекад је некога н нрекорио u ономињао, давао је о ачања онцма којн пх нпкад не би тражили, а ово је он добро у наиред знао да неће они никад затражитн номоћи. Бптке еу се изводиле у разним перинетијама обично до 4 сахата ио иодне. У то доба Наполеон је узјахивао на коња, а ово је бпо знак да се сирема одсудан удар — coup de collier. — У главној резерви чнм он узјаше коња громко се чују узвици: „vive Гешрегеиг.и Узвици се овп све већма шнре н кроз кратко време допру и до најистуреннјих бораца n обухвате цело б. иоље. Ови су узвпци допирали и до протнвника, а овај је добро знао шта они значе. Противникје већ почео да се колеба, а клнца страха п уобразиља расла је код њега. Противник је знао, да сад долази главни нокољ. а досад је била само приирема за њега. Ну где ће баш н на ком месту бптн извршен главни удар, то je била велика таЈна за противника. Зато се удар п очекивао на целој противнпчкој бојници.“ • Оваквпм постуиком Наполеон је, ире но што ће извести главни удар, држао нротивника у власти својој а под моћним импулсом страха и то не 2—3 сахата но нунпх једанаест или двапасст сахата! С овим је он протпвника и физички u морално готово уништио и тако рећи изнуравао га u ослабио, а с овим је још већма ојачао му моћ уобразиље ирпнућавајући га да он сам мпсли, да је немоћан и истрошен п да не може одолетн наступајућем удару. С овим је Наполеон готово впше од ноловине успео. Он је дакле иростнм, али свакад и често примењиваним, на због тога п за његове борце нојмљивим ноступцнма, (узјахивањем коња) узвисио корисну уобразиљу код својих да су они иенобедими. Бод противнпка је гакође створио уобразиљу на своју корист гако, да је овај већ у напред осећао иредстојаћу катастрофу. Нанолеоп јс дакле био геннјални практични исихолог. Можда ће ко год приметити, да се није само за в|>еме битака излагала страху противничка, него и Наиолеонова војска? Тако је. али јс Наполеон умео вешто да отклони и унишги моћ овога шгетног импулса по његове војнике. Средства су му за ово била hj>bo. што је он обпчно бнвао нападач, а а с овим је одржавао прсвласг храбрости над страхом код сврјих војника, а друго његова главна маса — главна резе]>ва — није била излагана ампулсима страха, јер се одма]>ала u то безб]>ижно иуних 11 8