Дело

116 Д Е Л 0 —12 сахати далеко од опасностп. Док Наполеон није узјахао на коња, догле је главна маса тврдо била убеђена да неће бптп узнемправана *) Не само да се Наполеон умео вешто користити уобразпљом својнх, већ је био моћан да створи и противнику страх п онда, где је био противник у најповољнијим околностнма а он у најнезгоднијим u најопаснијим. Да, он је био веома хладан н присебан. Најбоље нам ово доказује следећн случај: У бптци код Лопато у Италији 4-ог августа 1796. године дакле још у самом ночетку своје каријере, као ђенерал Бонапарта, доказао је моћ нотчнњавања противника својој вољи и ако се он налазио у најнезгоднијим околностнма. Битка код Лонато борена је на врло иокривеном терену. Бонапарта са својом маленом пратњом при рскогносцирању терена залута. У тежњн да нађе нзлаза на оваком терену. он је изненадно наишао на једну аустријску труиу величпне 4000 војника. 4им га је опазно аустријски ОФицир, који је бпо на челу трупе, дојурп на коњу до Наполеона и одсудно је захтевао да му се он нреда. — „Знате ли ви с ким говоритеУ“ — љутпто се u строго управи Наполеон ОФИцпру. — „Ја сам главнн командант целе Француске војске п за мном наступа сва моја војска . Како се усуђујете да.... Одмах одјурите вашем команданту и ћзвестите га, да сам му зановедио да безусловно положи оружје. Ако ово не учини у току од 5 минута. ja ћу вас све пушкарати 1“ И маса од 4000 полаже оружје. За кратко време она је била Наиолеоново робље ! Лаж псказана оваквим тоном створпла је уобразиљу код заиоведника аустријске војске, а п код целе масе, да је она страховала о предсгојећој погибијп. мислећи да се иза Бонанарге налазе масе Француеке, док у ствари од гога ништа није било. Колика је хладнокрвност u прцсебност била код Наиолеона показује нам овај горњи догађај. Он је заиста нмао „хладну главуц. Биги тако нрисебан и хладан, да се ниједан мускул не нокрене, нпједан знак у очпма не види, ни интонација гласа иромени— то је велика присебност. Зар после оваквог случаја није истииа оно, што Едгар-По вели, да је нос масе њена уобразиља којим се она вуче ? II ако је ово јединствени пример у кампањама великог Паполеона, у ком се огледа како је он само говоро.ч створио уобразиљу код нротнвника, ипак је пример досгојан иажње, а нарочито зато, што се он догодно у оно време кад Наполеон није био чувен и познат нротивнику. јер је то било у почетку његове каријере У то доба Бонанарта није био гако страшан противницима као доциије, кад су га они боље уиознали. ‘ј Сравните Питке старога доба код Кане—Ханибал u код Фарсале— Цесар— ua ћете се уверити, да су такви цоступци иримењивани били Цесаром п Ханибалом. Мбојица су своје главне резерве нодал,е држали од нредњих трупа, те да се не нлаше upe времена, а одсудни удар су изводилн онда, кад се нротивник готово сав утрошио u није имао свежих труна аа одсудно решење. Пр.