Дело

BO.IHA ПСИХОЛОГИЛА 117 Ну код Арколе Наполеон је ноказао много веКу вештпну да об.чане нротивнпка. Он је вешто умео да очара н обмане не само свога протпвнпка оружаног, нсго и све остало грађанско становнишгво. Стверио је код обојих сталежа такву уобразиљу, да је помоћу н,е највише користи за се извукао. За битку је изабрао такво земљиште, које не би ни најобичннја намег ни помишљала да пзабере. Баш избором оваквог земљншта, он се користио свима ресурсима. Пзабраго земљиште за битку било је блато и глиб јужно од Ве]*оне. Оно се пружало између две реке, Адиџе и шене прнточице Алноње. Преко овога блата водила су два пута најшира 5—6 m. којп с војском нанђе н пође овнм путевима гај се лако не враКа натраг, а ово је баш и требало Наполеону. Овака ратна операцпЈа извршава се у два правца: техкичком. и психичком Историк објективнн при опису какве битке треба да упозна развијање операција у оба правца. Техничка је основа у томе, да се сазна u опише: ко је, где u у ком иоложају стајао, које кад u куда пошао, какав је цнљ покрету бпо и да ли је овај циљ постпгнут п са каквим жргвама илп ннје постигнут. Психичка је пак у томе. да се пспита н дозна, какав је u колики импулс учпнпла бптка у душама проФана учасника u ироФана посматрача битке. Ну пошто је техничка осно ва тако сложена u замршена, то јој н исторпци обично сву пажњу поклањају, а ону другу психичку или савремену занемаруЈу или је тек овлаш нзнесу Ну баш у овој исихичкој основи је тако pehu све u сва. Говорите шта хоћете, али је сушта истина, да се велика дела постпжу са масом и то тада, ако сте вешги, да јој душу разумете и да je приволите за остварење вашпх циљева. Ово значи, да је покорите својој вољп. Не умете лп. створићете од ње највећег иротивника. II ја сам био такав грешник као некп псторнцч u ако не голико као они. Ну ја сам се понравио кад сам добро прегледао бојно иоље код Аустерлица. 1866. године бпо сам учасаик рата. Враћајући се посл^ свршеног рата из Берлпна за Русију, зажелнм да лично промотрим бојиште код Аустерлпца на ком је велики Наполеон одржао најејајнију победу u довршио с Аустријом. Ла сам прилазио Аустерлицу с југа од језера Сачана Језеро ово ја већ нпсам могао наћи, јер је његово дно давно претворено у дивоган гај. Наиђем на једног сељака мешћанина u унитам га: да лн је он штогод слушао од својих старпјих о овој славној битци? — „Како да не, слушао сам од мога деде. Он је тада живео у Ауезду и гледаоје бнтку. У ночетку су били Французи левоч а наши и ваши (Руси) деско, доцне Французи, као да су прескочнлп све, дођоше одједном лесно, а наши п ваши осташе где су н били—лево, тесезбог тога многи ваши подавнше у језеру.“ — Ето таку наивну u глупу цргу испричао ми је овај сељак — прОФан: али је ова његова прича за ме била драгоцено откриће.