Дело

118 д к л о Причао ми je овај сељак о бнтци само оно, што je његов деда видео посматрајући битку од стране језера Сечана. Он мије ово испричао после 60 година од свршеног догађаја. Причао ми је о овој битци као о неком чудноватом и њему непојмљивом догађају. Ја сам тектадапојмио, да за оцену једног оваквог догађаја у целој ширини п дубини његовој мало је знати: које и куда отишао u шта је учинио, него је корисно упознати се и с тим, како се догађа) реФлектирао у душама ироФана учасника којисувидели само један део догађаја и разуме се посматрали га само с једне тачке гледишта. Зато ћемо ми с ове тачке гледишта аналисати u енизод код Арколе, те да норед аустерлицког изнесемо и гледиште веронског ирОФана. Наполеон је пзванредно дубоко појмио душе веронских ироФана, те их је са непостижимим искуством ексилоатпсао. Он је јасно читао шта они мисле у души u према томе удешавао је своје постуике. Ово чптање донело му је иаЈвеће успехе. Најбоље ћемо се уверпти, да је Наиолеон психичкој основи извођења рагних операцпја нридавао највећи значај, ако изнесемо његове операцпје нротиву главне аустријске масе под управом ђ. Алвинција. Алвинције наступа источно к Нерони. У исто време ђенерал Давидовић, заповедник друге аустријске колоне. настуиа северно к Верони. Сједињење ових двеју аустријских војсака било би врло опасно по Наиолеона, јер бп Аустријанци били много надмоћнији од њега. Њему не бп ништа друго остало, до да напусти Верону. а с овим да скине опсаду са Мантуе и да одступи у Ломбарднју или u још даље. Да бп Наполеон осујетио сједињење ових двеју аустр војсака, реши се да прво нападне Алвинција. Наиолеон се решио за овај наиад и ако је био у нола слабији бројно од Алвинција н ако је овај заузео јак и утврђен положај код Кањдера. Наиолеон 4. новембра заисга u иапада на Алвинција, али буде одбијен. Оступа Верони, а Алвинције га узастопцс гони. Однос снага: 13СИК) Француза п|»ема 23000 Аустријанаца. Стање но Французе врло крптично. Нанолеон је оценио овај критички иоложај Француске војске у Пталији. па је зато нисао директоријату у Париз ово: „Несразмерно моја малена снага доводи ме у велику оиасност. Можк бити, ми Кемо изгубити Италију. .la сам већ нзгубио наду, да iieмо моћи издржаги опсаду Мантуе. Ако нас u ова несрећа снађе, мораћемо у брзо одступати за Аду, на можда и даље, само ако ми помоћ не дође на време.“ Шта да се ради? 13. новембра ово је Наполеон писао директоријату, а сутра дан 14. у вече он оставља малену носаду у Веронн, а сам са осталом врјском наиушга Верону и остуиа на заиад, а то је у нравцу Француске ! У Верони наста велико весеље н неонисана радосг. Становници веронскн, који су веома мрзели на Французе, приређивали су банкете и